Branič

Страна 14

„Б Р А Н И Ч 1

Број 1

и рђавих израза на које бисмо се тешко могли навикнути (пораба, потпораба, посед, непокретнина, и др.). Велимо да све то остављамо на страну јер је све то последица онога о чему желимо да говоримо. Зар код толико школованих људи није се могло наћи неколико њих који би нам дали један законик писан лепим народним језиком који би ипак задовољио све оне који се морају служити њиме? „Они којима се поверава израда једног закона", рекао је згодно г. др. Дуишн Суботић, „не морају бити филолози. Довољно је да имају смисла за језик и познају дух његов". Долазимо до закључка да редактори новога Поступка нити су били филолози нити су познавали дух нашега језика, јер да је код њих било овог другог, Поступак би испао много бољи. О језику којим су писани законици новијега доба или тачније речено законици од после рата наовамо, доста је говорено и писано. Отуда се с правом може очекивати да ће језик закона који ће бити донети у скорој или даљној будућности, бити онакав какав један законик једне културне државе мора бити. То налаже углед и престиж законодавца, то изискују потребе правног поретка у земљи, то захтевају, најзад, не само правници који се њима служе свакодневно већ и најпростији људи из народа, кад је већ законодавац у §-у 14. Грађ. зак. поставио основно начело о последицама знања или незнања већ обнародованога закона. Нови Законик о судском поступку у грађанским парницама није добар. Ми смо говорили посебно о њему а не и о осталим законима обнародованим последњих година, јер смо се њиме нарочито бавили и јер су нас предавања професора г. Перића охрабрила да кажемо макар коју реч о његову језику. На крају још нешто. Чуди нас да досад нико није указао на штетну страну неограиичене слободе издавања п.ојединих законика. Министарство правде могло би и требало би да једном за свагда рашчисти то питање и да јасно пропише чега се све имају држати они који издају законике с коментаром или без коментара. Како ствари данас стоје, питање чистоте нашега језика далеко је од свог коначног решења, да и не говоримо о последицама које често наступају услед знатних или незнатних грешака чисто штампарске природе. О овоме ћемо се позабавити други пут.