Branič
Страна 32
„Б Р А Н И Ч"
Број 1
ПРИКАЗИ: Живојин М. Перик, проф. права Београдског Университета:Сведоци као доказно средство уновом југословенском грађанском поступку. Београд, 1934. Издање књижаре Геда Кона, — Библиотеке за правне и друштвене науке. Стр. 64. Горња књига јесу знатно допуњена предавања, снабдевена белешкама и поговором, која је одржао г. проф. Перић на Коларчевом народном Универзитету 13. и 16. октобра 1933. год. по горњој теми. Г. Перић је присталица законске теорије доказа у грађанским парницама, која је до увођења у живот новог поступка важила на територији бив. Краљевине Србије а донета у главном по угледању на француско законодавство. Писац се не може да сложи са тим, да се сведоци употребљују пред судом без ограничења на суму и природу онога о чему има да сведоче и у својим снажним разлозима, протканим дубоким опажањима а местимично и иронијом, износи све последице до којих ова теорија доводи. На закључку г. Перић је предлагао да на територији бив. Краљевине Србије остану и даље они прописи о доказима који су до 1. јануара 1934. год. важили, пошто се с правом боји да ће прилике доцније натерати законодавца да се врати овом систему, наравно уз веома велике тешкоће и после горких разочарења и рђавих искустава. Уз велику већину српских правника, ми смо потпуно прихватили гледиште г. Перића о чему сведочи и сам текст његове горње књиге и мислимо да је се погрешило, што се није усвојило ово његово мишљење. Мишљење г. Перића изазвало је буру код правника из Загреба углавном, али им је г. Перић свима достојно одговорио у Поговору своје књиге. Међутим, после г. Перића, нико се није више јавио да јавно, у виду предавања, изнесе мишљења и закључке који би били противни г. Перићевим, из чега с правом закључујемо, да је врло тешко наћи одговарајућу аргументацију и изложити своје мишљење супротно г. Перићевом, пошто зато треба имати искуство, ерудицију и дијалектику г. Перића, што је веома тешко наћи све у једном човеку. Ова књига заслужује сву пажњу наших правника. Не треба ни један да остане а да је не прочита, да би видео до каквих све последица доводи доктрина слободног судиског сведочанства у вези са слободним судиским уверењем. У исто време ова књига послужиће свакоме као докуменат како један стари правнички мајстор окреће и преврће доктрине и схватања којима не би требало да је место у једном овако важном законику. Шта је старо изгубљено, а шта је