Branič

Страна 118

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

Горњи прииер, у много тежем облику, нашао би се код нао у Београду код 80% адвоката, те под оваквим прилшсама, адвокатима би се много више рентирало, да сами не раде, већ да своје канцеларије уступе Мииистру финансија, односнО његовим органима, да адвокатским канделаријама у место адвоката управљају и одмах наплаћују државие и остале порезе и дажбине а адвокатима дају на име издржавања до 1.000'— дин. месечне ренте. Јер у противном, адвокати у истини неће бити у стању да иЗдрже огромне дажбине које су се на њих у последње време навалиле и које прете да их потпуно униште. _ , В. Б. Реферат г. Жана Аплетоиа. У последњем броју Одвј етника завршен је веома инструктиван реферат г. Жана Аалешона на Конгресу Међународног адвокатског савеза у Дубровнику по насловом: Имунитет одбране у упореднрм нраву. Пада у очи да г. Аалетону нису били познати прописи нашег адвокатског закона у вези са односним прописима кривичног закона и закона о кривичном судском поступку који се на одбрану односе, а који су веома .инструктивни и престављају значајан напредак у односу на сличне законске одредбе које постоје у многим другим земљама наведеним у пом. реферату. Кад су г. Аалешону чак и Мађари и Бутари дали горње податке, дане поменемо рстале народе, чудо је да му ми нисмо пружили сличне податке, у толико пре, што се Конгрес држи у нашој земљи и. што смо ми били у могућности да светла образа изађемо пред међув;ародну јавност са наншм модерним адвокатским законом. В.Б.

Самоубиство и друштбо. Под председништвом сер ХЧЛШОНП Јунга енглеског Министра народног здравља одржан је 23 новембра 1933 Конгрес за душевну хигијену у Лондону. Једна од тема, о којој се расправљало, била је „Самоубисшво П друшшво". Предавач, Др. Бернард Хард, професор Универзитета изнео је, да се у Енглеској и Велсу сваке године деси око 5.000 случајева самоуби-

става, али да је то сразмерно малинроценат према другим државама. Историјски је утврђено, да је број самоубистава био најмањи, када су јавно мнење или црква одлучно осуђивали својевољно одузимање живота. Па и сада у земљама, које су најверније остале католичкој цркви, у Шпанији, Италији и Ирској, проценат самоубиста је најмањи. У великом броју случајева власти утврђују, да је узрок самоубиству пролазна душевна слабост, али сигурно у четири петине случајева нема доказа о постојању те слабости или наклоност према тој слабости. Владајућа теорија каже, да је самоубиство просто бежање од нечег неподношљивог, али је и даље отворено питање, дали ова теорија обу- хвата све случајеве, и ако је вероватно, да је она саставни део потпуног објашњења самоубиства. Самоубиство је нроблем тако шнрок и значајан, да га друштво не сме занемарити и захтева исцрпно истраживање и изпалажеше сретстава којима се може успешно борити против овога недуга. Други референт по овом питању биа је Др. Никол, шеф душевне болнице, који је истакао, да је самоубиство једна од цена, коју имамо да платимо за нашу цивилизацију и културу. Самоубиство је болест друштвеног организма н борити се против те болести од. случаја до случаја изрицањем казне (у .Енглеској се покушај самоубиства кажњава) изгледа, као кад би лекар сваку бубуљицу брижљиво мазао јодом, не обзирући се на општу болест, чији су симптоми били бубуЉице. ■' . Т. Марковић Школске ћазне за одрасле. Амерички суДови почели су у име хуманијих казни да изричу и сасвим школске казне. 'Гако је неки Вилпем Хувер у Чикагу осуђен, да пише на писанци, и ако има Нреко седамдесеТ ГодИна, и ако је Одавно прешао гоДИНб за шкблу. Зато што је био пијан, осуђен је да 365.000 Нута напИше реч ..трезвеност", о коју се огреШио. Када се осуђени смејао причитању пресуде,' свестан да толико много у опште не може да пИше, судија му" је запретиб да ће му удвостручити казну, изјавивши. да је таква казна' сама по себи веома ногодна за лечење пијанћце. Стара је пословица да се човек учн док је жш!, и ту изреку амерички су—