Branič

Год. XXII

БРАНИЧ

Београд, март 1934.

Број 3-

Др. Данило Ј. Данић, апелациони судија. ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ НА ДРЖАВНЕ ПОЛИТИЧКЕ ОБЛИКЕ I. У правној теорији се обично говори о владавинским облицима држава као што су монархија и република, и они се сматрају мање више као дефинитивни. Ова је подела данас већ постала класична и ако се као таква одржала све до наших дана. Изучавање ових владавинских облика са правног гледишта јесте чисто формално, јер скоро као за све правне појмове формално гледиште је довољно да исцрпе њихов појам. Са правног гледишта сасвим је могуће утврдити идентичност између античке, апсолутне или модерне монархије, или каквог другог владавинског облика као формалног појма. Правна теорија у овом погледу већином се задовољавала да пронађе извесне заједничке формалне ознаке владавинских облика, па да им одмах постави дефиницију и на тај начин одреди појмове. Теорија државних владавинских облика јесте једна од најстаријих правних теорија. Трагови иду до грчких философа и римских правника, који су још тада поставили основицу за данашња правна схватања. Херодот, Аристотел и Платон, па и Цицерон, посвећују овом питању нарочиту пажњу. Херодот је први поставио познату поделу држава с погледом на њихов облик владе, на монархије, аристократије и демократије. Монархија је по њему један облик владе у коме се власт налази у рукама једнога човека; ако је напротив деле више њих то је аристократија, а ако власт припада свима, целом народу, имамо демократију. Критеријум за разликовање ових владавинских облика, Платон који је ово позајмио од Херодота, засновао је на моралном начелу у смислу његове идеалистичке философије. И Аристотел је усвојио ову стару Херодотову поделу, али ју је он нешто усавршио и дао јој једно друго објашњење. Тако, по њему постоје три главна облика владе, монархија, аристократија, демократија, или као што је неки називају „Политеја". Али ти владавински облици по Аристотелу могу бити „чисти" и „нечисти". Под првима он подразумева оне облике владе,