Branič

Страна 210

„Б Р А Н И Ч'

Број 4

Ђурђе Г. Маринковић, судија окр. суда за град Београд. Н1»БО РОЧИШТЕ ПО НОВОМ ПАРНИМНОМ ПОСТУПКУ <§§ 334—33-7) (Сршетак) 8) Предлог за дозволу прзиначења тужбе. Пре него што почне тећи парница, т.ј. пре доставе тужбе туженику (§ 327), увек је тужилац овлашћен преиначити тужбу, коју је суду већ предао, а нарочито може проширити тужбено тражење, ако се тиме не искључује надлежност парничног суда (§ 330). Ово преиначење пре почетка тока парнице може се састојати не само у проширавању или сужавању тражења већ и у самој промени основа. Кад се у § 380 ст. 1 каже, да се тужба може преиначити ако се тиме не искључује надлежност суда мисли се на отклоњиву ненадлежност т.ј. ону^_ из § 101 ст. 4. Не треба заборавиги да се према § 49 надлежност суда, по вредности цени у моменту подношења тужбе и да по § 26 суд, који је био надлежан онда кад му је ствар била поднесена, задржава своју надлежност док се ствар не сврши баш и да се у току промене околности које су у почетку биле меродавне за одређивање надлежности суда, осем ако се изменом тих околности ствар не одузме од домаће судске власти или редовних судова. И по ст. 2 § 6, ако се, пошто започне усмена спорна расправа, тужбено тражење прошири преко 30.000.—, судија појединац и даље остаје надлежан. Верона-Зуља додају да расправа започиње оглашењем ствари (§ 197 ст. 1) и ако се тужбени захтев прошири прије тог момента накнадним припремним поднеском, онда се расправа неће водити пред судијом појединцем него пред већем. Горшић (књ. I стр. 273) цитира једну одлуку Врховног суда у Бечу, где се вели, да судија појединац остаје надлежан за суђење и по проширеном тражењу, ма да је тужилац већ припремним писменом био у напред пријавио проширење захтева преко 30.000.— динара, па за тим ту пријаву и на саг-лој расправи поновио, пошто претходну писмену пријаву треба сматрати за беспредметну. Прво мишљење изгледа нам правилније, јер не видимо законску сметњу по којој би се претходно писмено о проширењу сматрало беспред- • метним. Пошто је парница почела тећи, за преиначење тужбе, потребан је пристанак противника, али ће се сматрати, да такав пристанак постоји ако се туженик упусти у расправљање по проширеној тужби и да се не противи преиначењу. Но суд може преиначење допустити и пошто је парница почела тећи и без обзира на противљење туженика, ако не постоји бојазан да ће се преиначењем тужбе знатно отежати или одуговлачити расправа (§ 330 ст. 2 и 3). Ако тужилац, пошто је већ заказано прво рочиште и туженику достављена тужба, хоће да преиначи своју тужбу, може на првом ро-