Branič

Страна 323

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

Наш свет је у годинама навикао да у суду гледа установу, која се у својим делатностима мора руководити само мотивима правичности. Зато ће за њега разочарање бити веће, када против парничара, за задоцњење од неколико минута, буде изречена једна строга и неправична пресуда, која се зове пресуда због изостанка. Ова пресуда је већ почела да натерује простом свету сузе у очи и да му товари на душу један тежак бол, бол који изазива неправда. Те сузе и тај бол, најбољи су доказ да питање пресуде због изостанка није добро решено, већ напротив, да је за наше привредне, социјалне и културне прилике, нађено и дато једно ни мало срећно решење. Ове пресуде, овакве какве су, стварају читав један социјални проблем, о коме сви, а нарочито судије морају водити рачуна и указати на њихово штетно дејство у сваком погледу. Јер, заиста је велика неправда и сувише строга казна, ако се, због задоцњења једне странке, узме, као што је код пресуде због изостанка случај, да су чињенични наводи противне странке, и ако без икаквих доказа, истинити. Недошавша странка строжије се није могла казнити, већа пакост јој се није могла учинити. Овде је требало наћи једно боље и правичније решење. Свима пресудама због изостанка или пропуштања заједничко је то да се све ове пресуде изричу по предлогу дошавше странке, односно у случају пропуштања одговора на тужбу, по предлогу тужиоца. Чињенични наводи дошавше странке, одн. у случају пропуштања одговора на тужбу, чињенични наводи изнети у тужби, узимају се за истините, у колико ти наводи нису оповргнути доказима, који су већ пред судом, или чињеницама које су код суда опште познате. Овим се, нешто, колико толико ублажује строгост ове пресуде. Такође, ако једна странка није дошла, или је пропустила сдговорити на тужбу, суд у таквој ситуацији, мора да се обазире на све оно, на што се, по службеној дужно-

— Судиј-а постаје нервозан: — О Господе Боже! Увек исто! Ваш број је прозват а Ви се нисте јавили. — Па ја иисам крива. Па ја не знам. — Ваша ствар је свршена. Господине адвокате? Пишите: оптуженик признаје.... Па шта ћете Ви још увек ту, госпођо Лансинг? Не могу ваљда просто поништити пресуду само зато што Ви нисте пазили. Жалите се, ако хоћете. Пишите молим Вас... Судски посао се наставља. —г- И док се горе пресуда за пресудом, решење за решењем, изричу или одгађају, негде на ходнику стоји једна жена и плаче. Не зна шта се догодило с њом. Шта да прича код куће? Она ништа од свега тога не разуме. Пресуда по изостанку, жалба. Е, да је узела адвоката! Али зато треба пара, а она их нема. — И док по хиљадама соба расту брда аката, овде је нека госпођа Лансинг изгубила веру у правду. Ове ставове, из поменуте књиге, навео сам зато, што судбина госпође Лансинг, те још како, неће мимоићи многе наше парничаре и што се њен случај може уопштити, без икакве бојазни.