Branič

Страна 392

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

је тиме ишао на оштећење својих поверилаца из доба преноса, Но овај законски пропис није био довољан да обухвати целу једну правну материју. Увидело се, да су многи дужници и поред овога на други начин, могли оштетити своје повериоце, Услед овога судска пракса је лутала и лагано проширивала одредбу § 303 а грађ. зак. и на друга правна дела осим преноса (на пр. на задружења). Онемогућењем поништаја појединих правних послова дужника на штету повериоца слабио је и кредит. А осим тога, на очиглед ствари пролазиле су и морале су се толерирати злоупотребе поверења несавесних дужника, Тако на пример, поједина пропуштања од стране дужника којим се губе права а која би увећала његову имовину, нису се могла подвести под § 303 а гр. зак. Исто тако, ни поједина располагања дужника, која су сада законом изједначена са бесплатним — такође нису била предвиђена у § 303 а грађ. зак„ Како је овако стање било у супротности са утврђеним правним нормама а и са правицом о којој се такође води рачуна. у позитивном законодавству, то је ради заштите поверилаца,, који су с обзиром на све веће опадање морала код дужника бивали све више оштећивани — донет 1931 године Закон о иобијању иравних дела изван сшечаја. Овим законом оштећени поверилац је овлашћен да тражи поништај правног посла свога дужника. Но како се оваквом тужбом иде на уништај једног правноснажног посла, то је предвиђена и извесна препрека за повериоце. Наиме, није довољно да поверилац сматра, да је нападнутим правним послом свога дужника оштећен, већ мора да докаже, да је покушао да се намири из дужникове имовине па у томе није успео, будући да је она отуђена или отуђењем умањена. Овим се као што видимо, ишло се и на заштиту дужника од могућности излишних спорова, који су свакако непријатни а често је морална штета ненадокнадива. По закону о побијању правних дела, један правни посао тек по истеку десет година постаје необорив то јест снажан. За све то време, он се може под извесним условима нападати. Иста идеја о могућности побијања правних дела постоји и у случају када дужник падне под стечај. Али се увидело, да правни поступци извесног лица, над чијом имовином није отворен стечај, могу такође да произведу штетна дејства по његове повериоце. Осим тога, стечајно поступање је скупо. Често већи део дужникове имовине иде на нужне стечајне издатке. Зато се овим законом даје могућност повериоцу да изван стечаја и са мање издатака дође до заштите свога права. Као што и наслов овог излагања каже, овде ће се говорити само о побијању правних дела изван стечаја.