Branič

Број 7—8

Страна 435

Ху су свега три случаја: 1) Кад је призив у случајевима § 565 т. 2, 3 и 4 и § 589 гр. п. п. закључком одбачен т. ј. кад призивни суд донесе закључак да призив по закону није допуштен или да није благовремен, или ако је призив недопуштен због формалних недостатака у призивном писмену, па се ти недостатци не могу поправити у смислу § 103 гр. п. на пр. кад у призивном писмену није означена пресуда противу које се улаже призив или кад у призиву нису изрично наведени призивни разлози и призивни предлози или пак ако се призив против пресуде донесене због изостанка или пропуштања оснива на томе да није било изостанка или пропуштања. Да боље илуструјем овај последњи став навешћу један пример: Суд донесе пресуду због изостанка или пропуштања. Незадовољна странка изјави призив и у својим разлозима наведе или евентуално изнесе доказе да није било изостанка или пропуштања. Ако сада призивни суд одбаци закључком такав призив онда странка има право рекурса противу тога закључка. Ако се ти недостатци означени у т. 2 и 3 § 565 гр. п. п. опазе тек на усменој расправи онда ће призивни Суд одбацити призив закључком и то ако је недопуштен или неблаговремен безусловно, а кад има означених формалних недостатака само у том случају ако присутни противник призиваоца не пристане на исправку призивног писмена. Даље се може под 1. изјавити рекурс ако призивни суд донесе закључак да је пресуда првог суда ништава и да се тужба одбаци и најзад под 3. у случају кад призивни суд закључком спроведе правну ствар суду првог степена да он о њој расправља и одлучује с тим да се поступак у првом степену има наставити тек пошто закључак призивног суда постане правноснажан, Напомињем да сматрам као тачно Горшићвво тумачење, према коме се рекурсом могу побијати само закључци, којима се решава призив, а не и закључци донети у току призивног поступка. Сматрам да је § 614 који говори о форми и садржини рекурса довољно јасан. Према овом законском пропису рекурс се улаже предајом писменог поднеска, које се зове рекурсно писмено, код суда првог степена. То вреди и за оне рекурсе који се улажу против закључака призивног или рекурсног суда. Према томе ако странка уложи рекурс код суда вишег степена онда га овај екс официо шаље парничном суду првог степена. Суд првог степена ако добије рекурс после рока одбацује га као неблаговремен и ако је благовремено предат призивном или рекурсном суду.