Branič

Број 7—8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 437

Према трећем ставу § 618 гр. п. п. може суд који је донео побијани закључак по предлогу наредити да се обустави поступак или да се привремено не изврши или да се на основу њега не поведе извршење, ако би се без тога одгађања" осујетио циљ рекурса а за противну страну не би настала несразмерна штета. Противу такве наредбе нема места засебном правном леку. Ваља напоменути да суд приликом овог одгађања може наредити да се даде какво обезбеђење ако је оно потребно. Да ли се ово обезбеђење тражи по предлогу противне странке или по сувереном схватању суда у томе закон није јасан. Овај се став односи и на закључке старешине суда, претседника већа, одређеног или замољеног судије. Суд првог степена одбацује рекурс у три случаја према §617 гр. п. п. а то је: кад нема места рекурсу или пак кад нема места рекурсу као засебном правном леку и када је рекурс неблаговремен. Раније сам навео да противу привремених наредаба издатих у току поступка због сметања поседа нема места засебном рекурсу, већ се овај спаја са рекурсом противу коначног закључка. Чим привремена наредба постане беспредметна због извршења коначног закључка, суд ће је укинути. Међутим ако се у том поступку извршењем коначног закључка не дира у повремене наредбе, онда судија по свом нахођењу одлучује, да ли те наредбе остају у снази док се не донесе одлука по рекурсу или се укидају пре ове одлуке. О поступку код рекурсног суда говоре §§ 620, 621 и 622 гр. п. п.; по § 620 гр. п. п. суд одлучује по рекурсу закључкому нејавној седници без претходне усмене расправе. Али пре него што одлучи може наредити потребне извиђаје. Такви извиђаји према Верони-Цуљи и Горшићу биће потребни нарочито онда, кад се рекурс оснива на ком разлогу ништавости, на пр. ако суд по званичној дужности опази да је поступак у нижем степену по свој прилици ништаван. Исто то вреди ако се побија закључак, који је донесен без претходног саслушања жалиоца, пошто се рекурс у том случају, према § 614 гр. п. п. може да оснива на новим чињеницама и доказима. Како рекурсни суд не може одржати усмену расправу са странкама, то му закон не допушта да сам изводи доказе. већ треба у смислу ст. III § 603 гр. п. п. све извиђаје и извођења доказа да извршује преко замољеног судије. Недопуштени или задоцнели рекурс одмах се одбацује. Иначе рекурсни суд доставља своје одлуке у писменом отправку преко суда првог степена, коме шаље потребак број решења.