Branič

Б РА Н И Ч Год. XXII Београд, септембар 1934. Број 9

Д-р. Душан М. Суботић, претседник Касац. суда — Београд. НОВИ ПОТЕЗИ НЕМАЧКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА Догађаји који се одигравају у Немачкој заслужују пуну пажњу целога света. Још пре неколико година један немачки писац казао је: да иницијатива у сваком погледу припада Немачкој. Можда се није мислило, да ће иницијатива Немачке узети ове размере, до којих је дошла у свима правцима, економском и политичком посебно, али свакојако један добар део истине лежи у тој речи. Вулканско превирање германског заносног патриотизма садашњице, које уништава масу најбољих синова данашње Немачке, најјасније нам показује, колико је тај потез германске иницијативе ухватио дубок корен и још већи замах, да преобрази немачки народ. Национални социјализам од кад је ступио на власт, поставши једина владајућа странка, која се изједначила са државом и њеном идејом, створио је једно ново социјално законодавство, сматрајући га потребним као базу за јединство државе и њен развој. У том погледу нас овде интересује један део тог законодавства, онај који се односи на кривично право и кривично правосуђе, те да видимо, шта је ново створено, је ли способно за живот и хоће ли преживети тешку садашњицу, разочарану са неиспуњеним обећањима национал социјалиста при доласку на власт, да путем извршене револуције трансформирају Немачку и даду јој у свету такво место, којим ће се отворити нова ера у политичком животу Немачке и осталог света. Немачка је добила у 1933 год. четири важна закона: 1. Закон од 29 марта 1933 г. о примени и извршењу смртне казне; 2. Закон од 14 јула 1933 г., који има циљ да спречи стварање порода од наследника оптерећених наследним болестима; 3. Уредба од 5 децембра 1933 г. о извршењу предњег закона (2) и