Branič

БРАНИЧ

Год. XXII Београд, новембар 1934. Број 11

РЕМОН ПОЕИКАРЕ 16. октобра 1934. год., на недељу дана иза марсељског атентата, изгубила је Француска Ремона Поенкареа, према речима г. Думерга, можда највећег државника у Трећој Републици. Само смрт је могла овог старог државника да одвоји од рада, за који је везан његов живот за више од четрдесет последњих година. Име Ремона Поенкареа познато је широм целог света: нема ни најмањег кута на земљиној кугли, који неби знао за њега, јер је Поенкаре био оличење свих оних најлепших и најузвишенијих особина, за које је везано име Француске и Француза. Рођен у Бар-ле-Дику 20. августа 1860. год. у старој чувеној породици Поенкареа, која је дала великог универзитетског наставника Лисијена, великог научника светског гласа Анриа и великог државника Ремона, Поенкаре започиње студије у родном месту и наставља их у лицеју Луја Великог и Правном факултету у Паризу, да увек у првим редовима, постане адвокат, где постиже прве успехе 1883. год. конференцијом о Дифуру. Уредник часописа В о лт е р, бранилац Алфонса Додеа и Л. Еника, као извршилаца тестамента Едмона Гонкура, Марте Брандес противу Француске комедије, Анатола Франса против издавача Лемера, адвокат Поенкаре се на првим корацима адвокатуре истиче као одличан правник и ванредан говорник, имајући нарочите склоности за фине правне проблеме. Али ускоро политика га узима и већ у 27. години, 31. јула 1887. год. постаје посланик среза Комерси, долази у Парламенат и овај срез заступа све до 1903. год., када постаје сенатор округа Мезе. У буџетским дебатама нарочито се истиче великим познавањем буџета. 1893. год. постаје генерални известилац буџета, које године постаје први пут Министар просвете у кабинету Шарла Дипи у 32. години живота. Дуга министарска: каријера завршава се 14. јануара 1912. год. када Поенкаре саставља прву владу, са Бријаном, Леоном Буржоа, Стегом, Милраном, Лебреном, Леоном Бераром. Скупштина гласа поверење овој влади са 440 гласова за, 6 против и