Branič

Страна 694

„Б Р А Н И Ч"

Врој 12

принципе грађ. судства у држави које ни она сама не може да мења без великих потреба и повреде правне логике. Јерархија је у одредбама свога црквеног поступка отишла толико далеко, ван оквира државних закона и правне логике, да је државине грађане исложила једној скупој и заметној бракоразводној процедури, скопчаној са тешкоћама које су убиле онај основни принцип процесног права, да се повређена права грађана имају што брже, што јефтиније и што ефикасније у целости остварити и заштитити. Епархијским црквеним судовима направљени су у данашњем модерном добу, судови старе феуде, јер они данас стоје под неограниченом и апсолутном влашћу епархијског архијереја. Пресуде ових судова не пружају потпуну правну сигурност расправљеног спорног односа, пошто црквени судови нису под контролом државе под чијим окриљем изричу пресуде али не у њено име, већ у име свог епархијског архијереја. Могуће злоупотребе судске власти ничим нису онемогућене сем „притужбе" на епархијског архијереја. Док чл. 121 цркв. устава као државни закон прописује, да су чланови суда у одлучивању потпуно независни управљајући се по својој савести а према одредбама канонско-законским, дотле § 23 поступка прописује, да сваки члан већа даје своје мишљење и гласа потпуно независно и по својој савести. Док чл. 121 устава савест ограничава канонско законским прописима дотле је у § 23 поступка она неограничена. Дефиниција савести је филозофски појам и он је релативан за сваког па и за судију. 1) У § 1 поступка Св. Арх. Сабор се позива на прописе црквеног устава али у даљим одредбама Сабор те прописе државног закона мења по својој вољи. У чл. 129 устава одређена је стварна надлежност епархијских црквених судова као колегијалних у бракоразводним парницама и за њих скопчане споредне односе. Поступком судским никаква нова надлежност неке нове власти несме и не може бити установљена нити надлежност већ установљеног колегијалног већа може бити сужена, проширена или укинута. И ако је пропис чл. 129 категоричан и врло јасан, ипак он није ни мало примењен у § 9 поступка, који власт из овог уставног прописа, дели између судског већа и неког ново створеног судског повереника као судије појединца одн. истражног судије, чији службени рад има снагу и силу рада судског колегијума. По чл. 111 и 117 устава у вези §§ 9 и 10 поступка, црквени судови доносе решења и пресуде само у већу, састављеном од председника, два члана суда и деловође. Остали судски поступак је у рукама епархијског архијереја који може све оне послове, који нису њему изрично стављени у дужност, — поверити члановима суда, •судским органима или другим духовним лицима који по §