Branič

■Страна 722

„Б Р А Н И Ч'

Број 12

са расправљањем ио главној ствара. Ако је парничар, који је тражио обнову уз тужбу, приложио у оргиналу или овереном препису правоснажну кривичну пресуду, онда ће се одлука о разлогу и допустивости обновљења, спојити са расправом о главној ствари, те је у овом случају суд овлашћен да расправу ограничи на једну или више спорних тачака, а нарочито, ако постоји приговор ненадлежности, да тече парница, или да је спорнаствар пресуђена. Главно је правило да се у свима осталим случајевима има расправљати и решавати о дозволи поништења или обновљења по главној ствари само у толико, у колико постоји разлог побијања. Но када се тужба за обнову упути вишем Касационом Суду, а не и Апелационом у смислу § 629 грп. п., а виши суд као надлежан не може да расправља о самој главној ствари, онда се он мора ограничити на то, да одлучи само о допустивости обновљења и по правоснажности одлуке по дозволи обновљења, упутити предмет ради расправљања суду првога степена у сврху расправе по главној ствари. Суд првога степена по службеној дужности, одредиће рочиште за усмену расправу по главној ствари и провести је по поступку који за њ вреди — § 633 грп. п. Као што се види, код Касационог Суда спајању расправе ло тужби за обнову са расправом по главној ствари има само места када се побија ревизиска пресуда. Сем напред означеног спајања и решавања, може бити и одвојено расправљање у свима другим случајевима у погледу доношења одлуке о допустивости поништења или обновљења решења по главној ствари одмах или по правоснажности пресуде донете због дозволе поништења или обновљења у смислу § 635 грп. п. Одвојено расправљање може наступити по тужбама због ништавости и за обновљење у свима случајевима, који нису означени у ставу 1 § 633 грп. п. и по истим има се расправљати засебно о допуштењу обнове или поништењу, а засебно по главној ствари и на основу одвојене расправе пресудом одлучити само о разлогу и допустивости обновљења поступка, или о томе, има ли се поступак прогласити ништавним. Ако се дозволи обновљење, онда треба по правоснажности пресуде, или одмах, поступак у главној ствари, у колико га обухвата разлог побијања, провести код онога суда, којему је поднесена тужба за обновљење. Но ако тај суд по законским прописима, који вреде за поступак пред њим, неби могао расправљати о самој главној ствари, онда треба правни спор упутити на расправљање ономе суду, који је за расправљање о главној ствари у првоме степену био позван, а што се тиче упућивања правног спора, одређивања