Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

тражних судова. Уместо једног универзалног суда који ће важити за све земље, образовали би се многобројни локални судови између појединих земаља. Уместо једне универзалне конвенције, закључио би се велики број билатералних конвенција. О одредбама предложених конвенција налазимо у француском претпројекту ове појединости. Између држава уговорница образоваће се специјални међународни приватноправни судови. Ти судови зваће се мешовити судови. Мешовити судови биће стални судови. Састојаће се од три члана, то јест два национална члана и једног неутралног претседника. Претседника бирају владе уговорнице узајамним споризумом. Владе уговорнице постављају при суду своје заступнике и имају право да се служе адвокатима. Адвокате бирају уз сагласност суда. Суд даје сагласност сходно свом пословнику. Послозник прописује колегијум судија и државних заступника. Посгупак мора бити што једноставнији и јефтинији. Суд има своју писарницу. Парничне стране упућују суду своје тужбе преко писарнице. Кад су у питању спорови који се воде против једне државе уговорнице, тужена држава може одрећи суду надлежност простом и универзалном изјавом свог засту тника. При доношењу саојих одлука суд се руководи прописима националних законодавстава држава уговорница, уколико између ових црописа не би било сукоба. У противном, суд примењује оне прописе који су сагласни са правима међународног приватног права, уколико 6и та правила важила и за једну и за другу државу уговорницу, Ако оваквих заједничких правила нема, суд се руководи опшгим начелима по којима се решавају сукоби закона у међународном приватном прлву. Али суд неће моћи доносити ни у којем случају одлуке материјлне природе у супротности са принципима на којима ночива јавни поредак. у једној и другој држави уговорници. Одлуке суда не подлежу праву жалбе, изузимајући један једини случај. Ако парничне сгране одричу суду надлежност, суд решава о овом изузећу пре но шго се упусти у решавање материјалне стране спора. У том случају, одлука коју суд доноси по питању надлежности подлеже праву жалбе пред истим судом, али повећаним са два нова члана која бирају државе уговорнице., Одлуке суда су извршне у обема земљама. •У току дискусије о француском претпројекту Мађарска национална секција покушала је да одбрани своје раније гледиште и у том сдшслу је поднела једну формалну резолуцију. Конгрес је, међутим, усвојио француско гледиште, дајући Мађарској националној секцији сатисфакцију утолико што је у усвојеном тексту претпројекта квнвен. ције изоставио неке одредбе које су се налазиле у предложеном тексту, одредбе које су биле запојене у сувише изразитој мери идејол неокрњене државне суверености и као такве ометале правично функционисање пројектованог међународног судства. Међу изостављечим одредбама треба номенути нарочито ону којом се држави давало право да простом и унилатералном изјавом одбије надлежност суда, не износећи никакве правдајуће разлоге. С овом важном изманом на коју је пристала без икаквог колебања и сама француска делегација, француско гледиште је доиста правилније и базира се на историском аргументу. Ако расмотримо развој међународног судства, видећемо да сеотпочело са билатералним установама и да се тек после једног вековног искуства полако и постепено прелазило на шире, универзалне установе. Тек почетком двадесетог века добили смо први општи суд у свом ембрионарном облику V Сталном арбитражном суду у Хагу, а тек оснивањем Друштва народа двадесет година доцније добили с.мо Стални суд међународне правде као први универзални суд у правом и пуном смислу. Данас када се међународно судство преноси са јавноправног на приватноправни терен као стална установа међународног права, природно је да тој новој и једва опробаној установи треба дозволити да прође кроз извесне нормалне фазе пре но што би се по-