Branič

»Број 12

„БРАН ИЧ"

Страна 739

игнорисање дотичних одборских позива и опомена издатих у смислу Закона о адвокатима, противи се части и угледу адвокатског сталежа и стоји у супротности са професионалним дужностима адвоката. — § 50. зак. о адвокатима. Постојање кривице је дакле засновано." Поред ових, достављен је још један случај, где је адвокат за исту кривицу, а поред поврата, осуђен на 20.000.— дин. новчане казне II. ' Због неуредног полагања улога и посмртнине Пензионом Фонду Одбор Адвокатске коморе Љубљана, оптужио је своме Дисциплинском већу осам адвоката, чланова те коморе. Дисциплинско веће у своме грећем сенату под Д. III 11/32 осудило је све оптужене адвокате и то према тежини кривице, на писмени укор или новчану казну. Пресуда у изводу гласи: „Оптужени Др. и Др. криви су за преступ прекршаја дужности свога звања и части као и угледа адвокатског стажела према § 88 Закона о адвокатима зато што према извештају Управе пензионог фонда Адвокатске коморе Љубљана од... . и поред предате тужбе нису плаћали доспеле осигуравајуће прилоге и већ доспеле посмртне улоге, те .се осуђују и то: . . . . Р а з л о з и: Оптужени се позивају у својим одбранама на своје неповољне иг.-овинске прилике које су последица садашње опште привредне кризе Затим упозоравају да су у току дисциплинског поступка бар делимично измирили заостале улоге било исплатом у готову, било преступањем у нижу осигуравајућу класу, Они обећавају такође да ће што пре изравнаги све своје обавезе према Пензионом фонду. Др. Л. и Др. Р. измирили су дужне улоге својим приступањем у нижу класу. Др. Г. одговара на тужбу из начелних разлога, да се у овом случају не ради о дисциплнском преступу него о привагно правној обавези. Шго се тиче ове последње примедбе може се казати да ;е обавеза осигурања за адвокате установљена законом о адвокатима, дакле, законом који регулише сталешко правне прилике адЕоката. Адвокат који занемарује обавезе које му налаже овај закон врши тиме повреду дужности свога звања. — § 50. зак. о адвокатима. Дисциплинско веће познаје тешке животне и имовинске прилике које у великој мери осећа и адвокатски сталеж. И баш због тога је у толико већа дужност сваког појединог адвоката да што савесније испуњава своје дужности према пензионом осигурању које има адвокатима осигурати бар скромну егзистензију за случај изнемоглости или ■старости, а за случај смрти њиховим удовицама и сирочади бар најпотребнија сретства за живот. Пензионо осигурање изграђено је ка принцилу самопомоћи и узајамности и због тога је испуњавање обавезе према Пензионом фонду -такође у највећем интересу сталешке солидарности. Сваки члан адвокатског сталежа је дужан да напреже све силе да у реду испуни своје обавезе, јер би иначе сврха и постојање осигурања дошло у опасност. Дисциплинско веће има дакле право да позове на одговорност све чланове коморе који занемарују те дужности, јер тиме врше повреду дужности свога звања. Ако ово занемаривање иде тако далеко да је Пензион фонд принуђен да против рђавих платиша тражи интервенцију судова и власти и да се пред њима решавају ствари које