Branič

ЕН№Ш№Е10-0ВА ГЛЕДИШТА И Т. Д.

9

непредвиђена благотворна дејства, ради којих законодавац оставља закон да и даље постоји. То је горе споменути случај промене функције 25 ), циљу сходно тумачење је дакле оно тумачење које закон тако разуме да овај, под данашњим околностима, ону корист пружа, ради које је он ту и која му једина и даје његову вредност и правда његово постојање. Некорисни и штетни закони нису необвезни, али они морају што је могуће уже бити тумачени. За телеологичну методу каже Еренцвајг у своме Систему I стр. 6 под VI: ,,Она неће да зна за бесциљне захтеве једне неумољиве логике, којима би се морале потчинити потребе жнвота." 5. Логичко тумачењг хоће да изложи све закључке који произлазе из закона „применом познатих начела логике." За то служе закључак на мање (а тајоп ас! ттиз) и закључак на веће (а ттоп ас1 тајиз). Њихово оправдање потиче отуда што закон често регулише само сумњив случај који се налази на граници. Кад недорасли 20 ) могу сами за себе узети ствар у државину (§ 310, 27 ) онда у толико пре имају ово право дорасли мало-

25 ) Овде Ећгепг^еј^ мисли на оно што је у своме Сисшему, књ. I. стр_ 1. под бр. II. рекао о праву: „Право као верна слика свагдашњег културЈ ног стања својих носилаца у непрестаном је даљем стварању и промењи" вању, као и социјални и саобраћајни живот народа, којем се право мор а прилагођавати; једне правне установе изумиру, друге се мењају, све прем а потребама доба, и бивају најзад предате садашњости у једном стању, н а које }е свака поједина периода образовања права ударила свој печат. Збо г тога је поглед у прошлост битан захтев за правилно разумевање права са" дашњости; ово је правац и задатак историјске методе. У Немачкој је Са" вињи њој отворио пут. И сувише брзо она је присвојила себи самовладуСве правне норме само историјски објашњавати и у исто доба тиме их правдати одговарало је управо консервативном правцу романтичког столећа. Али правне норме, које одговарају потребама садашњости, треба из ових потреба разумевати и правдати; не смета ништа ако су оне првобитно биле срачунате на друге потребе и према томе их је требало лругачије разумевати. Слово закона остаје, а смисао се може мењати. Таква промена функције није ретка. Примери: Одговорност гостионичара (римских) била је уведена због њиховог непоштења, туторство у сопственом интересу тутора, време чекања удовице на преудају (због жалости), прибелешка због задржања реда првенства да би се омогућило састављање бележничког акта; све се ове установе данас имају другачије објаснити и образложити. Ипак увек још има застарелих закона, чији нам разлог може открити само историја права, и код неких закона принуђава нас његова старинска редакција да узмемо у обзир правни положај у време његовог постанка. Ма колико да је аустријски грађ. законик тежио за тим да буде разумљив народу, био је он ипак природно срачунат на разумевање од стране његових савременика. За ове је била олакшица у томе што је законик употребљавао изразе, чије је значење било познато из тадашњих, од тада већ заборављених закона, или што је пригодно надовезивао на римско право. Кад на пр. § 1349 каже, да се као јемац може обвезати свако „без разлике пола", као да би у овом погледу код других послова било какве разлике, то законик хоће само да утврди да је тиме укинут Зепа^ибсопбиКит УеНејапига (који је забрањивао јемчење женама). Кад законик наследника заменика (супститута) назива „обичнсм" супституцијом и сваком завештаоцу даје право да је одреди (§ 604 аустр. зак., § 641 србиј. грађ. зак.), онда се то објашњава успоменом на римску пупиларну супституцију. 23 ) в. §§ 21 аустр., 37 србиј. грађ. зак. ") § 310 ауст. грађ. законика: ,Лица лишена ума по себи су неспособна прибавити државину. Њих заступа тутор или старатељ. Недорасли