Branič

24

.БРАНИЧ'

лучен, не само за овај мах него за увек пресуда важи од сада међу парничарима као безусловно опредељена норма или као закон за тај конкретни случај. (Теорија грађ. суд. пост. II књ. стр. 170/1). Лаза Урошевић у истом смислу као и Ђорђевић. (Коментар Грађ. п. пост. стр. 488 коментар уз § 507). Др. Драг. Аранђеловић: Ако би странке једно, судом већ расправљено, спорно питање опет могле потрзаги пред судове и друге власти, онда човек можда никад не би имао мира од позивања на суд због парничења око једне исте ствари. Тужба и правна заштита, парница и одлука о њој не би имале циља ни смисла кад не би створиле дефинитивно стање. Судска пресуда мора дати странкама право једном за свагда и сви учесници морају за њу бити везани, држава као судија, странке као тражиоци и примаоци права.... Материјална правноснажност пресуде тиче се њене садржине, њенога дејства. Везаност за садржину судске одлуке назива се материјална правноснажност и ова је правноснажност условљена формалном правносиажношћу.... Оно што је правноснажно досуђено не може се више побијати, оно што је правноснажно одбијено не може се више остварити судским путем Гастајн: Парници се мора учинити крај у интересу опште правне сигурности. Формално правноснажна пресуда суда ствара, као један у вршењу једног сувереног права вршењу суцске власти — предузети државни акт, неоспорно право... Сперл: Уставна подела јавних власти или надлежност у ширем смислу неопходно мора садржавати у себи и мисао, да је онај ауторитет, коме је државни уставни поредак дао власт да правне ствари испитује, да расправља, да их решава, да је то дао тако да их он решава за све учеснике, па и за државу и све њене власти. коначно, правноснажно. Правна заштита не би била заштита, странке не би постигле циљ своје парнице, правни мир не би наступио кад би било допуштено опет се парничити о ствари после изречене пресуде... (Грађ." проц. право II књ. стр. 216—219 од др. Драг. Аранђеловића).

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ЗАПИСНИК II седнице Одбора Адвокатске Коморе у Београду, одржаке I. јануара 1935. год. у 6 час. по подне у Београду. Присутни: Заменик претседника Милан Драговић, чланови одбора:Др. Миленко Стојић, Трипко Жугић, Др. Јанко Олип, Владимир Симић, Милорад Павловић, Љубиша Ди-