Branič
БЕЛЕШКЕ
83.
„Имам разлога да верујем да ће Поглаварство изићи на сусрет овом тражењу, а како с друге стране Министарство правде располаже потребним новчаним срествима, ја ћу у најскорије време расписати конкурс за израду планова те зграде, која треба не само да украси Престоницу но и симболично да претставља лепоту и висину правосуђа у нашој земљи. .Није ни потребно да нарочито подвлачим да ће грађење ове палате потпомоћи, и ако у скромним размерама, извршење програма Краљевске владе о извођењу јавних радова и тиме допринети оживљењу народне привреде". Говори г. Др. Хуга Верка и г. Др. ЈБудевита Цимпермака едв. из Загреба у процесу г. Др. Милете Новаковића и ост. Ова два одлична загребачка адвоката објавили су своје говоре на горњем процесу пошто су у предговору претходно укратко изнели историјат процеса и најважнији део оптужнице. Г. Др. Верк одбрану је саставио са претежно грађанско-правним елементом, док је г. Др. Цимиерман. одбрану обрадио са кривично-правне тачке гледишта. Своју одбрану г. Др. Верк дели на два дела: на излагања о правној природи приватних избраних судова и на излагања материјално-грађанске природе на којима је састављена оптужница. Излажући упоредо стање законодавства о избрзним судовима код нас и изван нас, г. Др. Верк је објаснио и изложио правну природу избраних судова као и поступак у суђењу пред њима. Други део одбране сконцентрисан 1е на побијање тачке по тачке из оптужнице која импутира избраном суду да је по више основа погазио закон. Објашњава зашто је то гледиште погрешно и пледира ослобођење окривљених, пошто је утврдио да је у спорном случају правилно поступљено. Г. Др. Цимаерман као кривичар од расе, научеа да брани у поротском духу и пред судовима где је се и раније практиковало слободно судиско уверење, све своје наводе увек је поткрепљивао законским прописима. Он се обара на оптужницу и после сугестивних излагања, протканих примерима из живота, успева да је обори, пошто је одбрану поделио у три дела. У томе се разликује одбрана и стил г.
Др. Цимаермана од г. Др. Верка, који је у излагањима високо научан, у реторском стилу са потребним наводима и цитатима, широких замаха, тако да се човеку чини да чита правну расправу, док је одбрана г. Др. Цимпермана типична кривична одбрана срачуната на ефекат у вези са зак. прописима и на излагање чињеница које иду у прилог оптуженима. Ова два говора, поред већ до сада објављених говора г. г. Др. Драг. Јанковић и Др. Вој. Вујанца, упућују ширу јавност у начин и методе како су адвокати замишљали своју тешку дужност у овом чувеном процесу, који је синоним највишег схватања и судских и адвокатских дужности и као такав служиће за пример како се добро суди и како се добро брани. В. Б. Годину дана примене новог Грађанског парничког поступка. Под овим насловом г. Ђурђе Маринковић судија окружног суда за град Београд објавио је један чланак у Архиву за јануар 1935. год. и засебно, из кога се види, да писац пре свега прати врло пажљиво литературу о новом Гр. п. п. који институшпе разне новине код нас, тако да ју је у овом погледу готово целу навео. Даље, као судија у непрестаном додиру са новим поступком и као правникикао правни писац, г. Маринковић је позван да пише о поступку и овај његов рад као и друга његова два рада објављена у Б р а н и ч у прошле године, указује на сву озбиљност хоју писац овом послу придаје. Међутим, као што и сам писац наводи у библиографији, ми смо били у другом табору, оном који се није могао сложити, ни са начином на који је изједначење нашег законодавства извршено, ни са извесним институцијама новог поступка, нарочито оним, које се на доказни поступак односе, па ни пршшком прочитања добро документованог горњег чланка г. Маринковића, нисмо ово своје мишљење променили. Не видимо разлога зашто је се наш законодавац морао слепо угледати на аустриско законодавство, кад је изједначење код нас спроводио, пошто сем овог постоји и друго страно законодавство, а постојало је и старо српско законодавство, под којим је се Србија као пијемонт југословенства изградила и установила свој правни поредак на коме су нам многе државе, подразу-