Branič

Год. XXIII

БРАНИЧ

Београд, март 1935.

Број 3

Живојин М. Перић, проф. Универзитета у Београду УНИВЕРЗАЛНА НАДЛЕЖНОСТв) Ако се издвоје политичка као и извеша обичиа кривична дела (на пр. дела противу морала) мод којих се, а из разлога у чије набрајање не можемо овде улазити, 1 ) закоиодавства разликују међу собом, све модерве државе имају више или мање исте корме инкримииације (погтез (ГтспттаИоп) у Кривичном Праву, што је лако објасдити. Заиста, код свих народа доспелих до изввснога атупњ-а) културе појмови допуштенога и иедопуштенога слични су и зато се ни њихови кривични закониди, у основи, не разликују између себе. Отуда се може рећи да кривична дела предвиђена 'Кривичним законицима појединих земаља, или бар она кривична дела моја имају везе са моралним елементом (1а тогаЈИе), „вређају целокупно човечанство", када су извршена. У овом потледу, светска закоНодавства могу се сматрати као изједначенИ али стом примедбом да та унификација није дошла мао резугатат међународних уговора већ спонтаном сагласношћу међу унутрашњим законодавствим!а1. Са ове тачке гледишта, Човечанство је успело да пре и пот-

*) Од 3—8. Априла, 1933. године, одржан је, у Палерму, III. Међународни Конгрес за Кривично Право. Општи извештај о овом Конгресу ми смо већ изнели у овом часопису. Као што је из тога извештаја познато, проф. Г. Живојин М. Перић поднео је Конгресу два посебна реферата (гаррогЈб бреааих): оба та реферата изишла су најпре у „Кеуие ш1егпаиопа1е с1е ЦгоЈЈ репаГ (огдап с1е ГАкзосЈаНоп ш1егпа1шпа1е сЈе БгоИ репа!) одакле су и одвојено оштампана (Рапз 1032) а затим и у КарроНз ргерагаШгез истога Конгреса (рићНез раг 1ез зојпз с!и СотИе (Гог§апјба}]'оп <1и Соп§геб), Коша, 1933. — Аппо XI. Један се односи на питање: „Јигу ои 6сћеуша§е" и ми смо га објавили на нашем језику у Браничу за Јуни 1933. године под насловом „Порота" Други, пак, реферат г. Перића односи се на питање: „Сошре1епсе итуегзеНе" и ми га сада пружамо читаоцима Бранича, на нашем језику. Ово чинимо нарочито стога што је питање универзалне надлежности данас врло актуелно. Оно се, као што је познато, поставља поводом појачаног тероризма у Европи, а нарочито поводом атентата у Марсељу. Да ли организација ку.чтурног света, посебно у Европи, може да остане оваква каква је? Да ли правда има да остане незадовољена, зато што је политика добила првенство над правдом? Најзад, да ли је интерес данас заиста једини принцип друштвеног живота, принцип који је уништио, или бар потиснуо принцип социјалне правде? — Врло интересантна и оригинална гледишта г. Перића изложена су у овом чланку. Преводилац 3 ) На пр. у области политике, има земаља где постоје т.зв. сШИз сГор1пшп : у Совјетској Русији гони се буржоаска идеологија а у извесним буржоаским државама то се исто чини са комунистичком идеологијом; и у једном и у другом случају иде се често до изрицања смртне казне, што свакако претставља назадак у еволуцији слободе мисли, слободе без које не може бити напретка.