Branič

202

„Б Р А Н И Ч*

јући једнострано своје међународне обавезе. Изгласавање ове резолуције о осуди Немачке изазвало је најдубљи утисак у целоме свету, а нарочито у Берлину, где је се после стишавања одузбуђења, поставило питање враћања Немачке у Лигу Народа, о чему изгледа да ће г. Хитлер консултовати намачки народ путем плебисцита. Европа изгледа да је се привремено стишала. Поступак Немачке бацио је понова Енглеску у европски вртлог. После консултовања у Паризу, Берлину, Москви, Варшави и Прагу, Енглеска је се нашла на чистој линији са Француском, Италијом, Малом Антантом и Балканским споразумом с једне стране и Совјетском Русијом с друге стране, што би, без немачког једностраног отказивања пете глава Версаљског уговора, ишло веоме тешко. Француско-италијанско пријатељство добило је снажну помоћ у Енглеској и цементирано је новом опасношћу од Немачке. Савез француско-руски изгледа да је готова ствар. Гласање Пољске за резолуцију г. Лавала у Женеви обећава нреоријентацију ове словенске државе у њеној спољној политици, тако да је се Немачка тренутно нашла усамљена. Хоће ли она и даље својим поступцима који престављају опасност за мир и који стварају лиге против ње, узбуњивати Европу чак и пред перспективом да ће у тим својим поступцима остати сама и имати против себе готово целу Европу, то ћемо ускоро видети. Само, из целокупног овог сплета догађаја, може се извући закључак, да Европа неће нове трзавице и да зато ствара најчудније и најневероватније споразуме и савезе. У сваком случају, ако данас Немачка жели рат и хоће да га изазове, сигурна је да га неће добити, јер има готово целу Европу противу себе. А под таквим перспективама илузорно је изазивати крвопролиће чак и под претноставком да је оно потребно режиму коме данас на челу стоји г. Хишлер. Др. Видан О. Благојевић адвокат ОсниБање Друштба за пра&ну филоеофију и социологију Три истакнута правника са Правног факултета у Београду, професори г. г. Др. Ђорђе Тасић Др. Илија Пржић и Др. Божидар С. Марковић, са већом групом млађих правника изсвихграна

правних нкука, нашли су да је сазрела идеја за оснивање Друштва за правну философију и социологију јер је се зато показала потреба, пасупозвали велики број београдских правника на оснивачку скупштину овог Друштва, која је одржана 7. априла 1935. год. на Правном факултету у Београду. Пошто је саслушала излагања г. Др. Ђорђа Тасића о потреби оснивања овог Друштва и удруживања правникв у циљу пропагирања идеја везаних за правну философију и социологију, одредила уписнину и чланарину и примила предложена правила, скупштина је преко кандидационог одбора изабрала пет чланова за управни одбор и то: г. г. Др. Ђорђа Тасића, Др. Милана Жујовића, професоре Правног Факултета, Др. Божидара С. Марковића универзитетског доцента, Др.Јована Ђорђевића и Милорада Симића асистенте Универзитета, и надзорни одбор од три члана ито: г. г. Др.Михаила Консшаншиновића проф. Правног факултета, Др. ИлиЈу Пржића универзитетског доцента и" Владимира Симића адвоката. Управа је се конституисала. За претседника је изабрав г. Др. Ђорђе Тасић, за секретара г. Др. Јован Ђорђевић и за благајника г. Милорад Симић. Циљ је Друштва према правилима „да гаји правну философију и социологију и њихове помоћне науке н® основи слободног научног уверења", а „Друштво постиже свој циљ дискусијама и рефератима на састанцима чланова, јавним предавањима, публикацијама, одржавањем библиотеке и читаонице, конгресима, анкетама, одржавањем везе са сличним удружењима и другим подобним средствима". Органи друштвени су скупштина, која може бити редовна и ванредна, затим управни и надзорни одбор. Ово Друштво, с погледом на личност његовог претседвика г. Др. Тасића, има услова за развој и плодан рад. Али, ни]е довољно само ограничити се на сарадњу младих људи, већ ће бити врло корисно ако се старији уважени правници као г. г. Живојин Перић, Слободан Јовановић, Др.Драгољуб Аранђеловић и други позову на сарадњу, било као почасни чланови, било као редовни чланови, пошто их млађи правници не мсгу обићи приликом сарађивања на друштвеним циљевима, који су још давно били њихови циљеви у раду ва овој грани правних наука и који и данас развијају своју делатност у истом смислу. В. Б.