Branič

314

,Б Р А Н И Ч"

Поздрављам Вас најзад и као човека и доброга друга, дивних манира и дружељубља, човека племенитог и доброга сина ове земље. Ваш дугогодишњи рад у Вгрошком суду Београдском, оставља једну видну линију, јасно осветљену, која Вам служи на част, и, која ће млађим колегама у суду и свем осо^љу његовом бити путоказ: како се врши савесно судијска дужност, тако тешка али и пуна части. С тога не могу, а да изјављујући Вам наше искрене симпатије, у исто време не кажем: да не само ми, адвокати жалимо нашрастанак са Вама но да ће Ваш одлазак из Варошког суда зажалити цео Београд. Желећи Вам срећан пут на нову дужност, ми не сумњамо: да ћемо Вас ускоро опет видети у нашој средини у Београду, те подижем ову чашу вина у Ваше здравље, — до скорог виђења и живео наш поштовани и драги господин претседник Филииовић! Очигледно узбуђен, г. Филиповић одговорио је на следећи начин: Господо, Овим састанком указана ми је највећа част од стране Београдске Адвокатске Коморе и г.г. адвоката. Ова ме је пажња необично дирнула а остаће вечита и драга успомена у моме срцу, јер долази од стране сзрадника суда — г.г. адвоката са кошма сам дужи низ година сарађивао на заједничком послу. Трудио сам се да будем честит, ваљан, савестан и исправан грађанин и син ове земље, и да све ове особине унесем и у свој судијски позив јер сам уверен да ћу само тако моћи користити држави и народу. Одлазећи из Београда трудићу се да будем бољи него што сам био све за добро државе, народа и правде. Дубоко потресен овом пажњом господо — ја Вам још једном свима благодарим на великој части и пажњи уверавајући Вас да ће ми ово вече остати најдража успомена у моме судијском службовању. Хвала Вам. Живели. За овим је узео реч наш друг г. Савко ЈХуканац. који је у дужем говору истакао племените особине које красе г. Филиаовића као судију и као човека, наводећи, да је се у своме раду г. Филиаовић држао строго закона и тиме остао у традицијама својих претходника којн су чинили част судској струци. Поникао из прав-

ничке честите породице, г. Филииовић је, уз љубав за судиски позив, донео из своје породице и друштва честитост и савесност којим се одликује његов рад. Г. ЈХукснац је зажалио што г. Филииовић напушта Београд у коме је, благодапећи своме рад\', стекао само симпатије и пажњу и ?ачолио је г. Фи. ииовића да се у своме даљем раду држи истих начела, на добро народа и отаџбине. Зажелео му је, да се ускоро врати у Београд, где ће увек нлћи искрене и одане пријатеље и сараднике, нарочито међу адвокатима, који његов одлазак из Београда веома м-але, као што цене његов став у политичком животу, који му служи на част, али који га је из Београда уклонио. У лепом расположењу и другарској срдачности, београлски адвокати остали су дуго у разговору са г. Ф илиповићем изражавајући му, сваки поје.1иначно, жаљење што напушта Београд, уз жељу, да се шти пре врати, како би (војим корисним радом и даље служио највећим идеалима којима један човек и грађанин може да служи, а то је правди и законитости. Др. Видан О. Благојевић адвокат. Годишња скупштина Удружења правника Краљевине Југославије. Удружење правника Краљевине Југославије одржало је 30. маја 1935. год. у дворани Окружног суда за округ београдски добро посећену скупштину. Скупштину је отворио претседник, професор Универзитета г. др. Драгољуб Аранђеловић, који је одмах на почетку прочитао поздравни телеграм упућен Њ. В. Краљу Петру Другом, а затим је комеморисао смрт Блаженопочившег Краља Александра. Секретар Удружења апелапиони судија г. Михаило Златановић прочитао је извештај о раду. У изнештају се, у главном, говори о предавањима, која су одржана у Удружењу, затим о Конгресима правника у земљи и иностранству, на којима је наше Правничко удружење било обилно заступљено. Исто тако. обилно се говори и о сарадњи са бугарским Правничким удружењем и о лочеку бугарских правника у Југославији прошле године. Нарочита пажња посвећује се у извештају правннцима у разнич редовима, адвокатима, професорима универзитета, управиим чиновницима и