Branič

БРАНИЧ

Год. XXIII Београд, јули-август 1935. Број 7-8 ^ ч , — 1 »-!'."ппмј 1 ј. ..м п.п., "1.1 ■ .. л јјп, јп..«ш;.. 1 ..,ж»ш^у. ј ■■ 'јиј.' ■V .А ' Л " * • ЈЈуј Жосеран, декан правног факултета — Лион ЕВОЛУЦША ОДГОВОРНОСТИ«) Реч „еволуција" једва може да окарактерише појаву коју хоћу да анализирам пред вама: управо реч „револуција" би била тачан израз за покрет, тако брз и хучан, који носи одговорност ка новим опредељењима; у овој и сличној области, оно што је било јуче истина није данас, а ова данашња мора опет, са своје стране, да уступи место оној сутрашњој. Када сам ја био студент мој пррфесор грађ. права посвећивао је питању одговорности један једини час, као једном питању другог реда, а у збиркама судских одлука ретко се могла наћи одлука која би се односила на цивилне деликте или квази деликте. Данас, професор тешко може да за десет или дванаест часова изложи својим слушаоцима и сам појам о предмету, а што се тиче збирки судских одлука, оне су, у свима земљама, пуне одлука и пресуда које се односе на питање одговорности; постоје чак и часописи који расправљају само питања из ове области, као што је на пр. одлична Кеуие §епега!е с1ез аббигапсез е4 с1ез гезропзаМИез, коју уређује, у Белгији, г. Роп1еупе. Заиста проблем одговорности је постао питање од првенствене, теоријске и практичне важности: он је прва и најглавнија тачка светског грађ. права, он добија стално и свуда све већи значај. Међутим, одговорност се није само развијала и појачавала; она обухвата све нове и нове односе, она потиче из разних извора који настају на свима странама, на свима тачкама правне области: уговорна одговорност и деликтна одговорност, одговорност за личне радње или за радње других лица или за поступке животиња или за постојање мртвих ствари, одговорност објективна и субјектизна, одговорност заснована на идеји грешке или на појму ризика, одговорност индивидуална или колективна, заједничка или солидарна. Првобитна идеја, идеја из римског права, разгранала се у мноштво нити и одговорност је постала један читав правни свет, свет који живи, непрестано је у покрету, увек у стварању и проширењу; одговорност је еволуирала не само у квантитативном него и у квалитативном смислу; она се јавља не само чешће него некада, него и другачије; она нам се појављује са извесним модалитетима који су били непознати римском друштву, који су чак били непознати — бар неки од њих — и самим нашим дедовима, модалитетима чије је несталне особине тешко изнети на

*) Предавање одржано на Универзитету у Коинбри (Португалији). Уреднишшво „Бранича"