Branič

446

„Б Р А Н И Ч"

НЕКРОЛОГ •Ј- ЧЕДА А. КОСТИЋ 4. августа 1935. г. у 66. год. жизота умро је у Београду Чеца Л, 1 {0СШП~ћ бив. адвокат и дугогодишњи народни посланик. На погребу 5. августа у име другова-адвоката опростцо је се са пок. Чедом. г. Ђока Карајовановић адв. овд. следећим говором: Чеда Костић у предратном и нослератном нашем друштву представља једно познато име. Он припада онпм политичким и националним генерацијама, које су кроз цео свој јавни живот водиле борбу и носиле крст судбине данашње наше државе. Још као омладинац, великошколац правног факултега, он се истиче као радник и осећа не само међу својим друговима на Великој школи, него се осећа и као јавни раденик и на пољу нашег друштвеног живота. Његови написи штампани у дневннм часописима под потписом „чак" показивали су већ будућег човека од каријере на пољу јавног живота. И није требало да прође много времена, па да сз та предзиђања и обистине. Тако га љегова бујност на пословима истиче на највидније социјалне и државне положаје. Прво као адвокат у служби истине и правде, а потом као начелнцк окружни, начелншс Министарсгва унутрашњих дела и Министарства правде - Чеда Костић је био пример ваљаности и савесности. То је запажено и у раднкалној странци, којој је припадао свом својом душом, па га је за то странка и одликовала својим поверењем за народног посланика радикалне странке у зише махова. Због својих лепих, искрених и поверљивих особина једно време блло му је поверено и уређивање тадашњег владиног листа „Дневник", место за које се несумњиво тражило поверење и исправност. После рата улази у једну банку у коју је унео сву своју љубав и исправност на послу, али не и потребну своју контролу над радом својих радника, те га та његова велика позерљивост према друговима у банци најзад материјално и физички доводи до потпуног материјалног, физичкОг и друштвеног слома. Пада јако у очи да су са његовим материјалним п физичким падом пале и све пријатељоке и политичке везе, и за пок. Чеду, онако материјално пропалог и физичкн орзнулог, није се хтео учинпти ниједан потез да му се олакша његово здравствено и материјално тешко стање. И док се пок. Чеда као доскорашњи јавни раденик политичар, нар. посланик, државни чиновник цајвиших положаја, у последњим данпма, без рада и зараде, појављивао очајно, неизазивајући другарске пажње својих полигичких другова, дотле се, на очиглед његову, другима, мање потребигим, чак можда према њему и беснима, давало у разним синекурама и шаком и капом. За данашње доба и данашње друштво озбиљан прекор. Као да је ср . Пашићем и његово« генерацијож сарањена СЕа пажња и сва хумакост коју је тако обилато пок. Пашић указивао људима јавне вреднбстн без обзира на њихово политичко исповедање. Па ипак са усана Чеде није потекла ниједна реч протеста и прекора. Он је у себи носио сву тежину свога стања стојички и мушки онако исто као што је носио стојички и сву борбу и све цатње које прате једног политичког човека. Кад се данас растајемо са Чедом било је потребно напоменути не само оно што га је у нашем друштву правило великим, него и оно што га је чинило мучеником, Нека је Богу хвала што га је својом милошћу примио и тиме прекратио даље све његове патње. И у овом тренутку кад се Чеда креће на велики пут вечног 31ира помолимо се Богу да му да рајско насеље. Бог да га прости и вечан му помен!

БЕЛЕШКА Ков часопис за међународно право. У Евглеској постојп Институт за нови међудржавни поредак (тачни му је назив: Тће пеш согпгаопшеаНћ 1пзШи(е), са циљем да изучава основна аачела међународних односа и специ-

јалне проблеме међународне правде и безбедности. Председник Института је професор Темперле, а у одбору су међу осталима и познати правници Бустаманте, Политис, Келзен, Бетлер, Фердрос, Жорж Сел итд. Тај институт је сада покренуо и свој часопис који ће излазити четири пута годишње под