Branič

САОПШТЕЊА

475

да позване отранке дођу у одређено време, и, како се два или више рочишта или претреса не могу код једног судије држати једновремено, то странке морају да чекају док се рочиште или нретрес заврши са оним странкама ко.је су ирве прозвате. Иравило је, да странке има да лрестану у оно време за које су позвате а које се и у позиву редовно има да означи. С тога, судија треба" да направи распоред за сва рочишта и претресе, које једног дана има да сврши и да странке, према томе, позива у разне сате, тако, да кад једно рочиште или претрес заврши, прозове следеће странке итд. Ако се не поави распоред како је овде изложено, странке и њихови адвок&тћ излажу се непотребном губљењу времена. чекајући по судским ходпидима да отпочне њихово рочиште или претрес, који су по ознаци у позиву имали да отпочну раније. Никакав разлог унравно-техничке природе није довољаи да оправда овакву праксу неких судија, Оваква пракса није ни циљ правосуђа. Карактеристика нових судских закона је у брзижи и јефтиноћи првос.уђа. Циљ законодавчев, узев у обзир још и тешке прнвредне прилике, на свом је месту. Поменута пракса не иде на овај начин у корак са интенцијом законодавчевом, већ, напротив, излажући странке и адвокате непотребној дангуби, поскулљује правосуђе и код странака оставља утисак слабе организације рада у суду. На крају нико није дужан да сноси штетне носледице туђег рђавог рада и судови најмање смеју да дозволе, да се на њих, у оваквом случају потпуно оправдано, баца одговорност за штету, коју странке п адвокати трпе а која се врло лако може избећи. Комори је част с тога умолити Господина Старешину, да ово питање нзволи регулисати на тај начин, што ће упутити све судије подручног му суда, да рочишта и претресе заказују на пр.: једно за 8, друго за 9, треће за 10 и т. д., што све зависи од вероватности процене о трајању једног рочишта или претреса. Комора верује, да ће Господин Старепшна увидети потпуну оправданост њенога тражења, као и да ће одмах у смислу истог у свему поступити. Секретар, Заменик претседника, Влад. Св. Симић, с. р. Мил. П. Драговић, с. р. Акт сличне садржине упућен је и Госмдину Министру правде.

Захтев Коморе да се дозволи од&оћатима разгледање кри&ичних аћта. Господину Министру правде, Комора има жалбу из Краљева, да су тамошње судије Среског суда завеле праксу, по којој не дозвољавају адвокатима разгледање аката кривичних предмета и маса док нису браниоци или док не г.окажу од заинтересоване стране нуномоћије, Није реч о кривичним предметима у стадијуму истраге, када је сасвим разумљиво зашто се прегледање аката никоме не дозвољава, већ је реч о предметима који су изишли из стадијума истраге и о предметима маса које никада нису Тајне. Строго узев, можда судије формално имају право, али је несумњиво она незгодна за адвокате у местима седишта среских судова, јер они раде искључиво са сељачким светом, који уопште не издаје писана пуномоћија. Господин Министар би могао да својом интервенцијом учини да и даље у овој ствари остане стара пракса, јер она одгозара потнуно потребама живота. У ери заштите земљорадничког сталежа не би било згодно отежавати му посао пред судовима и терати га на новчане издатке, ко1е он тешко може да- подноси. Комора моли Господина Министра да ово питање изволи уредити према предњем тражењу Коморе. Секретар, Заменик претседаика, Вмд. Св. Симић, с. р.