Branič

488

.БРАНИЧ'

ног одељења од којих један преседава. (§ 75 бр. 3 к. п. и § 48 Закоаа о уређењу редовних судова.) До уређења једног Касационог Суда за целу Државу, поједини садашњи Касациони Судови (Касациони Суд у Београду, одељење Б Касационог Суда у Новом Саду, Сто седморице у Загребу, Врховну суд у Сарајеву и Велики Суд у Подгорици) могу по нашем мишљењу да решавају о захтеву за заштиту закона у пуној седници — ако је с обзиром на пропис §-а 117 Закона о уређењу редозних судова овај закон за њихову теркторију ступио у живот и добио обавезну снагу, — јер се према чл. 12 Закона од 16 фебруара 1929 г. којим се стављају на снагу и уводе у живот кривични законик, законик о судском кривичном поступку и закон о извршивању казни лишења слободе, сва та садашња одељења Касационог Суда (§ 103 Зак. о уређ. ред. судова) сматрају као Касациони Суд у смислу закока о судском кривичном поступку. Разуме се да састав пуне седнице зивиси п од могућности с' обзиром на број касационих судија предвиђен у поједином од горе наведених највиших судова. Касациони суд може по захтеву за заштиту закона, својом пресудом изрећи, да је у кривичном нредмету кападнутом одлуком, радњом или извршеним поступком повређен закон, а може опет само пресудом изрећи — да се захтев као неоснован одбацује. Пресуда Касационог Суда, којом се изриче да је нападнутрм одлуком повређеи закон има према оптуженику (по пропису §-а 357/3 к. п.) само онда дејства, ако се ради о пресуди, којом је оптуженик осуђен на казну — а којом је на његову штету повређеи закон. У таквом случају Касациони Суд мора у својој пресуди не само изрећи која повреда закона постоји, већ ће, како^ према околностима појединог конкретног случаја буде нашао за потребно (овако треба тумачити речи у закону (§ 357 бр. 3 к. п.): „по своме нахођењу") и изрећи, да се оптуженик ослобођава од оптужбе или да се оптужба одбија. Ако је пак на штету оптуженика погрешно примењен тежи кривични закон, примениће Касациони Суд блажи закон (н. пр. промениће квалификацију кривичне радње, ако нађе да она, онако како је претстављена у диспозитиву нападнуте пресуде нижег суда, није теже кривично дело (н. пр. из §-а 178 к. з.) Еећ лакше (н. пр. из §-а 179 к. з.) — или ће, ако је погрешно била изречена строжија врста казне правилно изрећи законом предвиђену блажу врсту казне.) Касациони Суд може и наредити, да се против оптуженика понови кривични поступак или само главни претрес пред истим или другим судом. Ако се пак приликом већања о захтеву за заштиту закона код Касационог Суда појави знатна сумња у истинитост чињеница на којима је основана та нападнута пресуда нижег суда, па се такова сумња не уклони ни појединим извиђајима које је Касациони Суд наредио, онда овај може по службеној дужности, саслушавши о томе претходно врховног државног тужиоца, поништити првостепену пресуду и наредити нов главни претрес или понављање кривичнога поступка у корист оптуженикову (§ 355 к. п.) Најзад у оваквом наведеном случају Касацкони Суд може да изг