Branič
НОВИ ПОЉСКИ ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИОНОМ ПРАВУ
161
тражбени однос доспева непосредно у случају отварања стечаја или принудног поравнања ван стечаја или ако су се у знатној мери смањила осигурања која су служила повериоцу за обезбеђење његовога потраживања; зајмодавац има право да опозове зајам или да се уздржи од исплате позајмљене суме ако материјална ситуација дужника постане рђавом и ако зајмодавац није знао или није могао за то знати при закључењу уговора. Исто тако у ове се случајеве може убројати и ревокација поклона због незахвалности. в) Најзад, у извесним случајевима, једно лице може бити одговорно за штету која је наступила за друго лице које је показало посебно поверење према њему ако је ово узело иницијативу обећавајући да ће закључити уговор или чак ако је и сам уговор закључило знајући да он неће моћи бити пуноважан. То ће бити ако се неко лице, које се претходно обратило публици или појединцима путем анонса, реклама, проспеката и т. д., уздржало без оправданих мотива од закључења уговора; ако онај који је обећао закључење уговора одбије да изврши обећање; ако једно неспособно лице долозно симулира своју способност за закључивање уговора пред каквим другим лицем, а ово се није могло лако уверити о противном; ако неко закључи какав уговор који би било немогуће извршити, знајући за немогућност извршења још у самом моменту склапања уговора; ако неки обећа што за треће лице, а ово одбије да ратификује примљену обавезу или да је испуни; и ако неко закључи уговор у име другога без његовог одобрења а не дође до ратификације. г) Поверење трећих лица је исто тако заштићено и у погледу симулованих правних аката, у случају цесије која би била забрањена клаузулом непостојећом у самом документу о тражбини и т. д. 3) Значај моралних правила. — Неписана правила о добрим обичајима, односно захтеви савесности, играју значајну улогу у законику. Она ограничавају слободу уговарања, служе као идеје водиље при интерпретацији изјава воље и уговора, одређују начин извршења обавеза, а могу, као што смо видели, послужити и као основ оправдања промене садржине облигационог односа или чак и ослобођења дужника због изванредне и непредвидљиве промене околности. Законик признаје и обавезну снагу моралним дужностима, чије драговољно испуњење искључује могућност захтева за повраћај, стварајући тако од ових дужности једну посебну врсту природних обавеза. Осим тога на идеји значајне улоге добрих обичаја оснивају се и други прописи и то посебно онај, аналогно француском грађанском законику, према коме се услов сматра наступелим ако би странка, која је заинтересована за његово наступање, својим радњама, које би биле противне правилима савесности, онемогућила његово наступање и обрнуто, или још пропис који овлашћује судију да смањи уговорну казну или посредничку награду. 4) Олакшање и уирошћење иравнога саобраћаја. — Тенденција олакшања правнога саобраћаја и прилагођавања институција приватнога права захтевима савременога економског