Branič

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ САУЧЕСНИКА 331

је предвидео мере безбедности које се примењују према деци извршиоцима кривичног дела, те принудне васпитне мере, о којима је реч, нису мере из § 50 кривичног законика, које се примењује према осталим извршиоцима кривичног дела. Дакле, као што се види, деца извршиоци кривичних дела не кажњавају се за ова, нити се према њима могу да примене мере безбедности предвиђене у § 50 кривичног законика, што је изрично предвиђено у § 26 кривичног законика. Закон је у § 22 лредвидео да неће бити одговоран ко у времену учињеног дела лије могао да схвати природу и значај свога дела или према томе схватању радити, услед душевног растројства или помућења с?ести или умне неразвијености, или слабоумности. Према овом П }опису дете, које изврши кривично дело, услед своје умне нер&вијености неће бити кривично одговорно, дакле оно се неће псјављивати као кривац, што значи да услед постојања психо-. лоцких квалитета, код детета поменутих у § 22 К. 3. искључује се кривац, а кривично дело као објективно биће и даље постоји, до[< према § 26 К. 3. став I не искључује се кривац дете, већ сам* примена казне, а то излази из речи ,,не може се казнити", и а»о је у ствари дете кривац, и ако дакле може да схвати значај (рога дела и нема умне дефекте. На сличан начин нормирају крив\чну одговорност и законици осталих држава као што су фран^уски, немачки, талијански, пољски, дански и кинески, који такођ воде рачуна о психичким диспозицијама деце и узимају ове урбзир при одређивању могућности да кривично одговарају ^ца. П(тање кривичне одговорности деце у опште, као што се види, дш је законодавац решио на тај начин: што децу извршиоце 'ривичних дела не кажњава, већ нормира да се према њима и1зју употребити принудне васпитанв мере, било од стране старатеЛског суда, било од стране родитеља или школских власти. Порд тога деца као извршиоци кривичних дела могу се огласитиу за некриве с обзиром на пропис § 22 К. 3., пошто им недосају психичке диспозиције за појам одговорности, ма да у том дучају ипак постоји кривично дело, те ће саучесници одговаратЈи ако дете није кривично урачунљиво и ако дакле оно се не Јвља као кривац. 2) Питње се поставља да ли саучесници у кривичним делима која изврше\еца могу да одговарају за своје радње саучешћа (иотстрекавЏа и аотиомагања) или не могу? Према кривичном законику :а\чешће је акцесорне природе, т. ј. радње саучешћа су подређзно- карактера у односу на главну радњу извршења (§ 34 К. 3). К\о што смо видели из напред изложеног, кривични законик улед постојања својства детињства не искључује постојање оивичврг дела које дете изврши, што значи да својство детињств на страни извршиоца каквог кривичног дела не искључује самсдело, т. ј. не оглашава га као допуштено, већ искључује самсправо државе на примену казне и мере безбедности. Дакле свјство детета је основ за лишење државе права на кривичне сгкције, али "у томе случају постоји ипак кривично дело, а то је главни услов да саучесници одговарају за