Branič

386

„Б Р А Н И Ч"

себи равнима. Кад не би грешио, он не би био човек, већ Бог. Али зато да што мање греши дошао је закон да га упути на то како Не најмање грешити. Судвје греше, и то колико, са законом. Како ли ће тек грешити без закона или кад они буду стварали закон! Дело г. Др. МаркотзиМа сјајно је документовано и закључци образложени. Не морамо се са њима сложити, јер право није математика па и ту има научника а 1а Ајншшајн, али морамо признати неуобичајену солидност рада, озбиљност посла и интересантност концепција и закључака. Сем тога, дело се чита веома лако, благодарећи одличној штампи и изврсном француском језику који такође чини част писцу. С тога горње дело г. Др. Марковића најтоплије препоручујемо као плод озбиљног рада и дубоког размишљања. Др. Видан 0. Благојевић адвокат. Апс1ге Веззепз: Е з з а \ зиг 1а поИоп Тои1оибе, 1934. Питање правне науке и правне технике, онако како га је поставио и формулисао проф. Оепу у његовом чувеном делу бсЈепсе е! (есћш^ие еп сЈгоИртб розШЈ (4 уо1., Рапз, 1914—1924), изазвало је у току времена много студија које су покушале да што дубље проуче било састав и међусобни однос датога (с1оппеез), тј. проблеме правне науке, било облик и форм) створеног (сопзииИз), тј. проблеме правне технике. У томе низу проблема, као један од најстаријих али и данас врло актуелан, поставио се и проблем правичности, проблем појма правичности, његове природе (у светлоаи деобе коју је Оепу повукао), садржине и најзад његовог значаја у савременом праву како са гледишта позитивног права тако и са гледишта правне технике. — Књига г. Оеззепб-а: Еззаг зиг 1а поиоп 6,'е^иИе, покушава да нам да одговор на прво питање које се тиче правичности, тј. на питање о њеном појму. Постављајући проблем: зашто дефинисати појам правичности, аутор указује на извесне злоупотребе које су чињене са овим појмом („нека нас бог сачува правичности судова", позната је француска пословица из осамнаестог века; „правичност је својевољност", рекао је с!' А^иеззеап), те сматра да је, на супрот мишљењу Непп бе Раее-а, дефинисање овог појма не само неопходно него и мог\ће. У томе циљу он упоређује правичност и правду, излажући разна мишљења о њиховом међусобном односу (правичносг је као појам виша од правде, правичност је као појам нижа од правде; правичност је слична или чак идентична са правдом), затим излаже разне могућности примене идеје правичности и њеног везивања за поједине друге појмове (на пр. морал као што то чини проф. Шрег! у његовом делу \.а ге§1е тога1е Дапз 1ез одН^аНопз шИез), однос правичности и правде (мишљења Јустинијанових институција, Р1сап1-а, 1,еИ>ш1г-а и \^оШ-а, Кап1-а, утилитариста, Јћегш§-а), природног права и правичности. При томе, усвајајући априорно теорију природнога права онако како је формулише Кепагс! (по коме је природно право скуп права и дужности — боље функција — на материјални, интелектуални, морални, религиски, сексуални, социјални живот, који долази од Разума, али који их не ствара већ само огкрива као израз метафизички схваћеног Реда, који је известан виши Разум који, у облику Реда, говори кроз наш човечији разум) сматра, да је правичност израз нужности постојања стварности међусобних односа која се састоји, у основи, у конкретизацији извесног броја општих, сталних и непроменљивих принципа природног права. Међутим ау ор је изгледа увидео да му оваква основа не да|е довољно оправдања, јер иначе не би могао да објасни различито схватање правичности у појединим временима и код појединих народа, те је морао да унесе нужне корекције: друштвена свест, случајност и сигурност, као и многи други корективи, омогућили су му да схвати пропорционалну једнакост и социјалну правду као допунске елементе појма правичнпсти. Омогућили су му да код правичности схвати израз две идеје: идеје сигурности (која се код њега погрешно јзвља као одблесак природног права) и идеје еволуције. — Нама се чини да ово није тачно и то долази као последица непотпуног разликовања и одређивања места појма правичности 1 да ли је правичногт „дато" или је „створено", тј. да ли је овде у питању један елеменат који одређује правну норму, или је, пак, у питању један елеменат који је правна норма, који је производ правне норме, управо њен облик. Само после правилног одговора на ово питање и тачно разликовање појаве појма правичности (па према томе и правде, природног права и мо-