Branič

388

.БРАНИЧ'

о установи 1аебш епогтјб у старом француском праву и испреплетаности различитих правних утицаја), пошто су римско и канонско право схватани као општа, заједничка права онда познатога културнога света, остали у законодавству све до Француске Револуције а у теорији до индивидуализма правнога ренесанса. Отуда друга глава садржи излагања о теорији либералне филозофије која је значила глорификацију човека и његове личне моћи, па према томе, у праву, и признање свемоћи његове вОље. Одбацујући постојање свакога претходнОга поредка и реда, и полазећи од схватања да је друштво и ред последица воље појединаца, теорија либералне филозофије, која би се тачније могла назвати теорија индивидуе као почетка и циља друштва, а нарочито Каће1а15, Моп1а1§пе, Моп(ез^шеи, Коиббеаи, КапЈ, одбацује установу 1аезЈо епоггш'5 налазећи да је она противна слободи појединаца, која је, слобода, највиши закон друштвенога живота. Отуда и законодавство револуционарне периоде (посебно закон из 1790), под утицајем оваквог схватања индивидуе и моћи његове воље (један пример тачности мишљења проф. Кепе НиђегЈ-а: 8аепсе Ли АгоН, 8осГо1о§1е јигГсИдие е1 РћНозорћГе с/и АгоН, у Агсћјуез с!е РћПозорћЈе с!е с!гоП е! <3е Зос1о1о§1е јипс^ие, 1931, № 1—2, р. 43—71, да се Француска РевОлуција не може разумети без познавања Коиззеаи-а, као што се ни уставно уређење Рајха не може разумети без познавања хегелијанске дијалектике), укида установу 1аезјо епогтјз, остављајући неограничено поље слободи уговарања одн. аутономији воље. Доношење француског грађанског законика изазвало је поново дискусију 0 потреби Ове институције. Она је била врло оштра и дуга (њена су излагања код г. В1оп(1-а потпуна), и док су сви редактори законика — РогЈаНз, Тгопсће!, В12о1-Рг6ашепоеи и УШепеиуе, — заједно са Сашћасбгбз-ом заступали миШљење о потреби увођења институције 1ае810 епогшЈз, чланови законодавног тела (међу којима се истиче ВегПег), задахнути више револуционарним духом, били су томе противни. СпОр је решио сам Маро16оп, усвојивши мишљење редактора али само као изузетак од општег принципа слободе уговарања, који се оснива на објективном основу: несразмери давања, Индивидуалистичка је школа убрзо уступила место социјалној школи, која је, с правом, дала превагу друштву над појединцем (в. ближе нашу расправу: 1е гаррог1 емге !е рппаре Ле /' аи1опоппе Ле 1а уоЊте е{ 1е рппаре Ае 1а Иђеги сопуепИопаИе, у Кеуие §епега1е с!е (ЗгоИ, <3е 1а 16з1з1аНоп е( (1е 1а јигЈзргиЈрпсе за 1935). То је изазвало и промену схвата у погледу 1аез1о епоптмз. Наигшп, Оето§ие, Р1апЈо1-К1рег1 Јоззегапс!, Ои§ш'Ј, Непагс!, заснивајући своја мишљења на разним основама, налазе да је увођење установе 1аезш епогтјз као општегапринципа, као једне полуге друштвенога живота, нужно. Појединац живи у друштву и сваки ексцес индивидуализма (или боље егоизма) значи штету не само за појединца који се налази у извесном правном односу као економски слабија страна, него и штету за друштво. Отуда је нужно ограничити слободу уговарања, заснивајући ово ограничење на објективном посматрању чињиница које само дозвољавају извесну еластичност, спекулацију у правним односима, али које не дОпуштаЈу лихварење. С тога сви ови писци заснивају институцију 1аез1о епоггшз на објективнОм основу: несразмери давања. Изложивши овако општу социјалну струју кОЈа је потпуно преОвладала у овој области, г. В1опс! излаже њену конкретизацију У појединим правима. Указујући на заостатке суб )'ективистичкОг схватања, т. ј. на објашњење утанове 1аез1о епогт!з као грешке воље (Португалија и Шпанија), као и на прелазна схватања од субјективистичког ка објективистичком гледишту (Италија, Белгија, Франпуска), аутор се посебно задржава на објективистичком схватању немачког, шведског, аустриског и швајцарског законодавства. На крају, да )Ући свој закључак, аутор усваја објективтстично гледиште, т, ј. гледиште по коме се ОснОв Ове институције налази у несразмери давања уговорних страна и штетности претеране несразмере цо друштвене односе и правилан развитак друштва, налазећи да се код Одређивања постојања несразмере има усвојити систем субјек. тивног мерила, т. ј. систем по коме се, на супрот схватању РимскОга права (а исто тако и француског, аустриског и нашег), при одређивању постојања Одн. непОстО* јања прекомерног оштећења има да вОди рачуна 0 пОсебним ОкОлнОстима под којима је слабија страна закључивала уговор одн. правни посао у опште. Дело г. В1опсЈ-а представља врло исцрпну, до сада можда најисцрпнију, студију о овоме питању. Са пуно разумевања и осећаја за оне који су приморани својим друштвеним и економским положајем да буду објект искоришћавања од стране економски јачих, са много смисла за философске проблеме који су му скоро својствени, ова је књига још један дОказ о потреби сОцијалних гледишта у праву. Институција 1ае5Ш епогтјз је свакако један од путева које је човечанство, посебно право, већ одавно обележило за своје усавршавање. Наметнувши се као