Branič

440

,Б Р А Н И Ч"

рију грађ. парничног поступка, а специјално говори о поступку најстаријег доба — римском парничном поступку, о разним поступцима код европских народа, о канонском цивилном процесном праву итд. Писац овде да|е критику појединих поступака у току историјског развитка цивилног процесног права и у исто време анализира основна начела тих поступака. У глави II писац говори: о праву на правну заштиту, где анализира разна гледишта по овом питању, често залазећи у филозофско-социолошка расматрања постављених питања полемишући у исто време са појсдиним правним писцима.., Писац се детаљно упушта у анализу питања правне заштите, говори о стању нужде, нужној одбрани итд., дајући на сваком месту своје мишљење, али се писац упушта у сувише апстрактна расматрања, која често прелазе у филозофскодогматичке апстракције. У глави III писац говори о начелима покретања поступка, где третира разна питања која су у вези са покре>ањем поступка. У овој глави писац анализира питања права на тужбу, питања надлежности судова. способности за покретање поступка итд. и свуда се упушта у критику по тојећих основних начела. У глави IV писац говори о начелима тога поступка на коме месту анализира питања, као што су: начело материјалне истине, законска теорија доказа и теорија слободног судиског уверења итд. Писац и овде, као и у ранијој глави свога дела, излаже материју на један сувише апстрактан начин, тако да читаоца одведе сувише далеко од самог предмета о коме гово) и. И овде, као и у осталим главама, писац даје генерализаторске апстракције у поглед> појединих процесноправних института, тако да се један практичар у тако апстрактном излагању може веома тешко снаћи. Право је одблесак живота а не аи-трактна законска поставка, оно треба да се обрађује на начин што више приступачан широкој читалачкој публици, а не да буде монопол научњачких кабин та, према томе оно треба да се вулгаризира. Ово нарочито важи за поједине поступке к о што су кривични и грађански судски поступак. У овом је смислу и писац горње књиге требао да прикаже основна начела на којима почива грађанско процесно право, што он није учинио, већ је своја излагања ззсновао на бази социолошко-филозофског метода, залазећи код сваког питања дубоко у апстрактна разлагања. Најзад писац у V глави говори о начелима завршетка поступка у појединим грађанским поступцима. На овом месту он говори о оправданости правних. лекова, критикује тростепеност судова и најзад говори о извршности судских пресуда као последњем стадијуму у остварењу права. Књига има један бриљантан предговор од стране г. проф Др. Д. Аранђеловића, а поговор исто тако бриљантан од г. проф Ж. Перића. Према свему изложеном приказана књига је од велике научне вредности и један значајан прилог литератури цивилног процесног права, те ће у овој остати као једна запажена и солидно израђена студија, па се као таква може са похвалом препоручити свима онима који се интересују за проблеме цивилног процесног права. Др. Бор. Д. Петровић.

Уредништву „Бранича" — Београд. Част ми је умолити уредништво „Бранича" да у гвом првом наредном броју изволи објавити моју приложену исправку поводом приказа моје књиге „Федерализам и Унитаризам", који је написао г. Др, Видан Благојевић и који је објављен у јулско-августовској свесци „ Бранича". С поштовањем 12. септ. 1936. г, Мих. М. Шиканчевић у Београду Авалска бр. 4.

Уредништво „ Бранича' објављује овај осврт г, Мих, М. Живанчевића на приказ његове књиге: Федерализам и унитаризам изашао у „Браничу", број за јули—август 1936. год. из пера уредника г. Др. Видана О. Благојевића, из пажње коју је увек указивало писцима, а никако из других разлога, јер сматра да је уредников приказ написан у границама дозвољене објективне научне критике.