Branič

„Б Р А Н И Ч"

„И кад тужени тврди да је иоплатио цео дуг, а за остатак дута није поднео признанице-упутнице, жао што је то учинио за стварно исплаћене суме, већ се позвао на сведоке да је пред њима исплатио тужиоду, о:д којшх је сведока један његов син, а други његова жена, онда је Окружни суд по нахођењу Апелационог суда правилно одбио шонуђени доказ туженог — саслушање овпх сведока, пошто постоје извесне околности: блиско сродство, те нарочите околностн које утичу на пристрасност сведока и на веродостојност њихових исказа." Међутим, Касациони суд није се слодсио са оваквим образложењем, већ је својим закључком Рев. 852/36 уважио ревизију туженога и укинуо пресуде првог и другог суда и ствар вратио на иоиовну расираву нред првим судом, нашавши: „да је оонован ревизијски разлог из тач. 2 § 597 Гр. п. п. на који се ревизија позива, јер и призивни и првостепени шоступак садрже недостатак у поступку који је спречио да се спорна ствар темељно иепита и оцени. Наиме, погрешили су и првостепени и призивни суд што су одбили испитивање туженикових доказа, које је он предложио у своју одбрану, и наредили саслушање тулгилачке стране под заклетвом. По § 467 од. II Гр. п. п. овакво доказивање мол«е се наре|дити само у случају кад суд ни.је дошао до уверења о истинитости или неистинитости чињеница битних за одлучивање ни на основу доказних сретстава које су странке понудиле. Доказивање саслуша-вањем странака је субсидијарно доказно сретство, којим се суд служи само у недостатку других доказа или ако епроведени докази нису могли суду да пруже потребне податке о чињеницама одлучним за пресуђење отора. Као такво доказно сретство оно претпоставља испитивање и оцену свих понуђених доказа од стране парничара или оних које је суд по службеноЈ дужности шрибавио (§ 467 ин фине). Међутим, у конкретном случају и првостешени и иризивии суд су одбили да испитају одбрану туженикову н!а основу исказа сведока чије је са.слушање туженик предложио, већ су и без овог иснитиваља садржине исжаза предложених сведока њихове евентуалне сведоџбе одбациши као неверодосто.јнз, што се шротиви ^духу наређеља § 368 Гр. п. п., у толико шре, што суд није љихове сведоџбе одбацио на основу § 371 Гр. п. п. кад једино суд у тамо предвиђеним елучајевима може одбити извођење доказа пре него што је пспитао њихову садржину. Према томе суд није могао наређивати извођење доказа саслушањем тужилачке стра.не, већ је имао иретходно да изведе и доказе које ,је тужена страна нредложила да би могао, тек ако му ови докази нису довољни, наредити да се изведе и доказ саслушањем странака — § 467 Гр. п. п. Зато је Касациони суд на основу § 604 од. II у вези § 597 тач. 2 Гр. п. п. због овог недостатка како у шризивном, тако и у првостепеном поступку уважио ревизију и укинуо пресуде првог и другог суда и вратио ствар суду првога степена." Тужба за унишшај јавне продајг, кад је подкеша и прошиву надмешача, мора бити устројена спобразно новому грађанскому парн. постуику. (Касациони суд у Београду, Рек. 171 од 14 марта 1936). Тужилац Славко поднео је тужбу суду протшв извршног ортана поли:цијске власиг, као и шротиву надметача за ушгштај јавне продаје његовог имања. У току спора тражио је да се у смислу § 174 Грађ. суд. пост. застане са извиђањем спора док се не расправи кривично питање, шитање о истинитости пошиса шроцене имања за који тврди да је лажан. Окружни суд за град Београд решењем својим од 2 новембра 1935 г. одбио га је од тражења, налазећи да шгје доказао да се противу кога од парничара води кривично ислеђење. По жалби тужиоца Касацнони суд примедбама својим Рек. 171 ад 14 марта 1936 поништио је ово решење, са разлога: ,.Кад је тужба противу јавне продаје поднета 30-Х1-1934 год., дакле, у време кад је на подручју Београдског апелационог суда ступио- на снату нови Грађански 'парнични поступак а престао важити стари Грађ. суд. поступак и кад § 505 Грађ. суд. шост., у случају кад је тужба шротвв јавне продаје поднета и против надметача — какав је случај овде, јер су тужени били надметачи — упућује на поступак за, редовне парнице, онда је суд похрешно отпочео рад п'о овоме предмету по прописима старог Грађ. суд. поступка, који. је престао важити у шогладу редовних сиорова, већ је био дужан да спор пусти у ток по одредбама важећег поступка. — Стога ни ожалбено ретпење шо закону не може опстати са формалне стране." Иван Д. Пешкови*.