Branič

СУЗБИЈАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТЕРОРИЗМА итд.

173

разлоге права изнад силе, као и да ли је могуће подврћи правном изравнању противположне интересе и права људи груписаних интернационално? III. 24. На завршетку дозвољамо себи, да из свега овога излагања, а нарочито из излагања о потреби једне потпуне међународне судске власти изведемо један важан закључак од универзалне важности за међународно право, а који има веома тесне везе са постављеним питањима. Само постојање једне међународне судске власти намеће као нужност постојање и других власти, које су са овом влашћу у нераздвојеној вези. Ово указује на то:да се овде мора допунити Монтескијева теорија о тројној подели власти у унутрашњем праву једном екстензијом на међународно право, и признати да је и у међународном праву социјална власт састављена из три независне власти, непотчињене једна другој, која једна с другом сарађују и које су у међусобној тесној вези да делимично ,прелазе једна у другу. Иаиме: и у међународном праву мора се признати постојање једне судске власти предодређене да интегрално расправља међународне спорове свих врста. Затим се исто тако мора признати постојање једне интегралне законодавне власти независне од законодавних власти унутрашњег права држава, а овима законодавним властима хијерархијски равна, са задатком да констатује већ формиране правне норме тамо, где се обичан законодавац не осећа моћан и компетентан да их констатује. Исто тако мора се узети у међународном праву да треба да постоји и једна међународна извршна власт, исто тако неподређена нити хијерархијски виша према извршној власти унутрашњег права. Но ке може се остати само при овом објашњењу, јер она социјална власт, која се у унутрашњем праву дели на три власти, стоји у односу координације према напред поменутој међународној власти која се такође дели на три власти. Обе, и унутрашња и међународна власт јесу само по један део, по једна грана једне социјалне власти, —оне која држи социјални поредак. Овде се сад поставља једно врло крупно питање: а шта је то у суштини социјални поредак? Под социјалним поретком мора се најшире схватити правни поредак, који обдржава међузависност и солидарност свих група рода људског, а ту спада не само поредак у унутрашњим границама тих група, него и поредак који регулише односе између тих самих група узајамно. Ако дакле постоји социјални поредак, један и недељив, без обзира на егзистенцију унутрашњег и међународног поретка, онда, логички, мора постојати и та социјална власт која тај поредзк на неки начин обдржава, служећи као извор свију власти како унутрашњег тако и међународног права.