Branič

ЗЛАТНА КЛАУЗУЛА У НАШЕМ ПРАВУ

159

Даље извесни материјал по овом питању даје распис Министарства правде од 5 марта 1935 год. бр. 18623 4 ) који репрод укује акт Министра финансија, Оделења државног рачуноводства, од 13 фебруара 1935 г. бр. 23825 5 ) Овај распис гласи: „Имајући у виду, да је у нашој земљи законско платежно средство динар и да се унутрашња вредност динарз, тј. његова куповна моћ у земљи није смањила, да се закључивањем уговора противно напред очначеним прописима једна од уговорних страна неправедно богати на штету друге стране — дужника, силом околности приморана на прихватање тешких услова, и да се толерирањем оваквог стања ствара неповерење у земљи у националну валуту, — част ми је умолити Вас, Господине Министре, да изволите путем расписа скревути пажњу среским, првостепеним и окружним судовима да приликом расправе означених спорова узимају у обзир напред поменуте прописе, имајући у виду да су ти прописи донети на основу члана 9 Уговора између државе и Народне банке за извршење Закона о новцу и да је тај уговор озакоњен (Закон од 17 јуна 1931 године), да се не ограничују само оценом формалне стране поднетих им спорних уговора, већ да цене и стварно стање, тј. да ли је дужник примио зајам у страној валути или у динарима, и да одбијају тужиоце од захтева да им се плати главница у страној валути, односно по течају динара према страној валути на иностраној берзи или по обрачуну са „примом", пошто је „прим" уведен само за обрачуне са иностранством". Као што се види из наведених текстова, питање правног значаја златне клаузуле, није ни из далека расправљено код нас онако како је то учињено у другим земљама од стране јудикатуре, а у најновије време и од стране законодавца. Министарство финансија и Министарство правде дала су само тумачење за случајеве који су изискивали хитну интервенцију власти, али нису регулисала она питања, која такођер сваког часа могу постати актуелна, јер то у ствари спада у надлежност законодавне власти. Ево неколико таквих питања: Распис Министарства правде и акт Министарства финансија дају упутства само за решавање спорова по уговорима о зајму, кад је уговорено враћање истог у страној валути, ма да је зајам био дат у домаћем новцу.

4 ) В. Збирку расписа за 1935 г., додатак „ Правосуђа" бр. 25. 5 ) Миннстарство финансија тим актом дало је аутентично тумачење горњег Правилника и своје Наредбе од 16 октобра 1931 г. (Сл. Н. од 27 окт. 1931 г. Бр. 251) позивајући се на своје право доносити такве прописе, право које потиче из чл. 9 ст. 2 Закона о одобрењу уговора између Државе и Народне банке од 17 јуна 1931 г. Тај став гласи: „Народна Банка дужна је пружити на захтев своју потпору Мвнистру финансија у циљу било да олакшава било да ограничава, у одговарајућој мери задужења у иностранству или кредитовање иностранства према томе да ли ће сматрати да те операиије појачавају или слабе, за будућност, стабилност новаа. Тога ради Баика ће водити евиденцију о тим операцијама и, према потреби, предлагати Мннистру финансија нужне мере за сузбијање евентуалних злоупотреба. Министар финансија ће моћи предузимати хакве мере путем наредаба".