Branič

214

,Б Р А Н И Ч'

ступања преко адвоката пред зборним судовима који су изузетци побројани у разним прописима гпп. и Уводног закона. Остаје, дакле, да опширније региструјемо, у већ изложеном правцу, прописе § 129 гпп. и последњег става § 128 гпп. у вези чл. 8. Уводног закона. § 129 гпп. предвиђа субјективно изузетке од принудног заступања странака преко адвоката пред зборним судовима. У часописима нисмо нашли сбјављене приказе из судске праксе у вези са овим прописом, а теоретичари и коментатори гпп. размимоилазе се, углавном, уколико се тиче права именованих лица у § 129 гпп., да заврше започету парницу без адвоката, када им у току процеса престане функција, која им је омогућила да спор воде пред судом без адвоката. Тако Верона и Цуља у свом коментару гпп., изјашњавају се да се и за парнице које су у току,. мора ангажовати адвокат, чим такав заступник престане да активно врши коју од функција побројаних у § 129 гпп. док је Др. Аранђеловић мишљења да означена лица из § 129 гпп., неће моћи да заврше започету парницу само ако им је функција престала услед дисциплинске осуде, и то чак и у овом случају само где су законски заступници, а у спору где су они лично парничари могу, и у том случају, да наставе и заврше парницу без адвоката. На сличан начин решава ово питање и Др. Најман, само Др. Најман се базира на мишљењу Министарства правде у Бечу, које је издато у вези са овим прописом и зато, а с обзиром и на остале коментаторе, налазимо да је гледиште Вероне и Цуље исправније 9 ). ❖ У погледу заступања државе, задужбина (јавних заклада) самоуправних тела, друштава и т. д. имамо два прописа и то: 1) последњи ст. § 128 гпп. који гласи: „Заступање ерара и јавних заклада уређује се посебним законом" и 2) чл. 8 Увод. зак. за гпп. који, по тој материји гласи: „Остају у важности прописи о заступању у грађанским парницама државе и имовинских маса којима управља држава и законски прописи о заступању у грађанским парницама, општина и других самоуправних тела, затим имовине верских заједница, даље друштава, задруга и братинских благајница" Као што се види, Законик о судском поступку у грађ. парн. у погледу заступања проширен је уводним законом, али без довољно прецизности, тако да се не може ни предвидети на кога се све односи ова одредба чл. 8 увод. зак. и у коме правцу би се она имала тумачити. У пракси најчешће се жели, да се чл. 8 увод. зак.. примени у циљу ослобођења од принудног заступања преко адвоката у парницама где је то заступање обавезно. Међутим, ми налазимо да се баш у томе смислу ретко која установа може овим прописом

9 ) В. (I) Коментар зак. о суд. пост. у грађ. парнииама од Анше Вероне и Др. Срећка Цул>е стр. 205; (2) Грађанско процес. право од Др. Драг. Аранђеловића књ. I стр. 150; (3) Коментар грађ. пар. пост. од Др. Фрање Горшића кн>._1 стр. 445; (4) Судски требник грађ. пар. пост. од Лазе Урошевића стр. 132; (5) „Бранич" од 1934 год. Расправа Др. И. Матијевића, „Адвокатско заступање у грађанским парницама" (стр. 198 и 199).