Branič

VIII КОНГРЕС МЕЂУНАРОДНОГ САВЕЗА АДВОКАТА

473

новима Савеза на постигнутим резултатима и пожелео највећи успех у даљем раду. * * * Истога дана по подне отпочео је рад по утврђеном дневном реду, који је настављен и следећих дана до закључка Конгреса. На Конгресу су узели учешће изасланици адвокатских организација из 20 земаља. Нашу државу су заступали делегати Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије: Др. Иво Политео, адвокат из Загреба, претседник Загребачке адвокатске коморе, Милан Ж. Живадиновић, адвокат из Београда, заменик претседника Београдске адвокатске Коморе и Др. Фран Скаберне, адвокат из Љубљане. Нису послали своје делегате на овај Конгрес чланови Савеза, адвокатске организације из Бугарске, Аргентине и Кине, а нису били присутни ни делегати Грчке и Турске, који, и ако још нису приступили Савезу, долазе скоро редовно на сваки Конгрес као посматрачи. Конгрес је донео ове резолуције: I. По реферату Др. Сигфрида Кантора, бив. батониеа из Беча, „Основни аринципи модернизованог грађанског иостута „Конгрес, позван да настави испитивање основних принципа модернизованог грађанског поступка и да о томе да своје мишљење, изјављује да одобрава и препоручује свима државама примену ових принципа као наставак већ прихваћених 12 тачака на Конгресу Савеза, који је одржан 1936 године у Бечу: 13) рекурси против судских закључака имају се предавати ономе суду који је нападнути закључак донео, а који је потом дужан да га по званичној дужности достави надлежној вишој инстанци, Подносилац рекурса обавезан је да препис рекурса достави противној страни; 14) судија је дужан да надзирава цео постунак, а нарочито у циљу његовог убрзања. Остављајући странкама иницијативу и вођење парнице, судија ипак мора имати законско овлашћење да спречи сваку намеру странака у погледу одлагања и продужења поступка. Да би се постигао овај резултат, треба кроз закон обвезати странке да још у почетку парнице и истовремено ставе све своје захтеве и одбрану, као и доказе и приговоре. Судија је дужан да дозволи довољне рокове за одбрану, реплику и дуплику, као и за усмене расправе, а исто тако мора се старати да се странке тачно придржавају одређених рокова; 15) усмени део расправе претставља главни део судске расправе. Говори заступника странака морају бити слободни, потпуни и јавни. Јавност се може искључити само када то захтевају интереси јавног поретка и морала; 16) судија је дужан лично да претседава за време целога поступка. Он је дужан да врши лично саслушање сведока и странака. Само у случајевима важне препреке, као на пр. удаљеност лица које треба да се саслуша, може суд послати предмет надлежном, најближем суду; 17) закон несме установити систем ограничених и унапред утврђених доказа. Доказ има да се изводи свим сретствима изузев доказа сведоцима или претпоставкама, у случају када се тиче, нарочито, доказивања мимо или против са-