Branič

476

,Б Р А Н И Ч"

VI) По реферату Луја Сарана, адвоката из Париза, „Протеривање шранаца": „Међународни савез адвоката изражава жељу да владе, по питању протеривања странаца, установе такав поступак који би странцима осигурао право одбране и зајемчио преглед односних списа и да се у опште не могу протерати они странци који се налазе на територији једне државе за време извесног одређеног периода, који ће период фиксирати сама влада, а који треба да буде што краћи". — Ова је резолуција донета у вези са написима о протеривању странаца из Француске, који су се појавили у штампи у времену када је Конгрес одржаван. Савез је мотивисао своју резолуцију потребом да се успостави поступак који би осигурао особама којима прети протеривање да сазнају разлоге који диктују такву одлуку и да им се омогући право одбране. Резолуција је одмах саопштена Министру правдег. Ориолу. VII) По реферату Луја Сарана, адвоката из Париза „ Међуна■ родна заштита саоменика и уметничких дела „а) Сматрајући да уметничка дела сакупљена у музејима и јавним зградама, била она својина државе или приватних лица, сачињавају заједничку имовину целог човечанства; сматрајући, даље, да не постоји никакав међународни пропис који би осигуравао поштовање и заштиту тих дела у случају сукоба било какве природе; сматрајући, најзад, да је дужност свих цивилизованих народа да се сагласе у погледу што успешније заштите уметничких дела, — Конгрес моли Друштво народа и владе свих држава, без обзира да ли су учлањене или не у овој институцији, да расмотре потребу да се у што краћем року закључи међународни споразум који би одредио екстериторијалност за све музеје и јавне зграде у којима се налазе уметничка дела. б) У вези са горњим разлозима, Конгрес се обраћа Друштву народа, владама свих држава као и ратујућим странама у Шпанији, да расмотре потребу да се одмах закључи међународни споразум, који ће одредити екстериторијалност за све музеје и јавне зграде са уметничким делима у Шпанији или да бар осигура евакуацију уметничких дела која се налазе на шпанској територији". — У циљу практичног остварења ових идеја, решено је да се Савез стави у везу са Комитетом Релиховог пакта, који је образован у истоме циљу. На последњој седници Конгреса извршен је избор претседника и избор два потпретседника на место Др. Станислава Ровинског, адвоката из Кракова и Др. Сигфрида Кантора, адвоката из Беча, којима је мандат ове године истекао. Једногласно су изабрани и то: за претседника Др. Станислав Ровински, адвокат из Кракова, и потпретседник Савеза пољских адвоката, а за потпретседнике, на место испалих, Ж. Дрост, батоние из Ротердама и Етиен Циглер, адвокат из Будимпеште. За чланове Савета, за наступајући годишњи период, изабране су и наше колеге: Бора Јанковић, адв. из Скопља, претседник Савеза адвокатских комора, Др. Иво Политео, адв. из Загреба, претседник Адвокатске коморе у Загребу, и Милан Живадиновић, адвокат из Београда, заменик претседника Адвокатске коморе у Београду.