Branič

498

,Б Р А Н И Ч"

§16 — мења се и гласи: „На скупштини имају активно и пасивно изборно право к право учешћа само чланови Фонда". § 28 Брише се иоследња реченииа првог става која гласи: „Не учине ли то уписују се у најнижи платежни разред". § 35 — додаје се нов и гласи: а Ове измене усвојене су на ванредној скупштини чланова одржаној 31 октобра 1937 год. и стуиају на снагу даном објаве у „Службеним Новинама".

САОПШТЕЊА У вези извештаја Коморе о раду у овој години, објављујемо следећа докуменха: Господину Минастру Правде. Адвокатска Комора у Београду је у више махова и усмено преко својих претставника, а и писмено молила Министарство правде да јој пошаље примерак Пројекта новог Закона о судијама. Ово је тражење било основано на прописима тач. з § 43 и тач. ј § 44. Зак. о адвокатима. Немајући пројекат овога закоиа, — који ни до данс није добила, — а обавештева о извесним одредбама његовим у којима се могућност пријема адвоката у звање судије из основа друкчије решава него је то случај по досадашњим законима о судијама редовних судова и о чиновницима, Комора се обратила Господану Министру правде својим актом Бр. 2479 од 29 новембра 1935 године, у коме је детаљно и образложено уложила протест против таквих намера састављача тога пројекта. Да неби понављала целокупну аргументацију из ове претставке, Комора се на њу у целости позива. Немајући, како је истакнуто, пројекат Зак. о судијама ни данас, Комора се преко својих претставника обавестила о одредбама његовим које регулишу услове за стицање судиских звања. Према томе обавештењу, које је уосталом потпуно аутентично, питање стицања судијских звања када је реч о адвокатима решено је на следећи начин: а) за звање судије среског суда изједначена је служба у суду после положеног испита од једне године дана са две године вршења адвокатуре; б) за звање старешине среског суда или судије окружног суда изједначева је служба у суду од три године после положеног испита, од којих две године као судија, са седам година вршења адвокатуре; в) за даља судиска звања т. ј. претседнике окружних или трговачких судова и вршење службе у вишим судовима, вршење адвокатуре као услов за стицање тих звања није уопште узето у обзир, без обзира на трајање вршења адвокатуре као јавнога звања. У поменутој протестној претставци ове Коморе Бр. 2479/35 изложени су разлози гоји говоре против запостављања адвоката када су у питању могућности за њихово улажење у судијска звања, јер тада Комора није могла ни слутити да се у пројекту ради о томе, да се они као сарадници на делу правосуђа изрично чак искључују из сваке могућности да конкуришу, буду бирани, па евентуално и изабрани за вршење службе у судовима свих степена. Самим тим и сви тамо изложени разлози добијују још одређеније обележје као протест. Зато је Одбор Коморе на својој седници од 17 II т. г. и одлучио, да се тај протест обнови и нарочито истакне ово погоршано стање решења тога иитања у пројекту. При оваквом стању ствари, Комора је принуђена да констатује, да њена претставка Бр. 2479/35 не само да је остала без икаквог дејства, већ да она ниЈе била ни изведена из заблуде у којој се, у погледу решења овога питања у пројекту, налазила када је ту претставку састављала. Јер решење овога питања у пројекту није онако како је Комора била обавештена, већ је у погледу искључења