Branič

524

„Б Р А Н И Ч*

Не мислимо да излажемо целу материју уговорног осигурања. Зауставићемо се само на извесне одредбе, и то специјално на оне, које говоре о вештачењима приликом утврђивања и изналажење величине штете код осигурања од стране осигуравајућих установа. Ова су вештачења најчешћи узрок споровима пред судовима. Исто је специјално важно код пожара, јер су ту најчешћи случајеви. Пре свега, да би ову материју потпуно разјаснили, морамо се послужити страним законодавством, јер ћемо је тек онда моћи потпуно објаснити. (Разумљиво је што се служимо страним законодавством кад свога немамо). У осталом ми смо већ раније рекли, да је ова материја код нас у главном регулисана општим условима, који су најчешће регулисани према аустријском односно немачком законику, Упоредићемо и изложићемо ову материју из оних закона, који имају спепијално важности за нас а то су Немачки и Аустријски закони о уговору о осигурању. Узимамо у обзир баш ова два закона, прво што један од ових закона важи у једном делу наше земље, а други је пак изворник оном закону који код нас важи. Немачки закон узимамо и због тога, што је пракса овога закона много већа, јер је доста старијег порекла од Аустријског. Аустријски законик има специјално важности и ради тога, што код нас важи грађански законик рађен према Аустријском неновелираном законику, а код нас је уговорно осигурање колико је регулисано, баш регулисано у грађ. законику. Прво ћемо изложити немачки законик, па онда аустријски. Овај законик говори о овој материји начелно у глави о садржини уговора а у § 64. Он гласи: „Ако према уговору поједине претпоставке права из осигурања или висину штете имају да утврде стручњаци, онда њихова одлука нема обавезне снаге у том случају, када она очигледно знатно отступа од стварног стања ствари. У таквом случају вештачење се има извршити пресудом. Исто важи кад вештаци не могу ствар да вештаче или то неће или с тим развлаче. Споразум којим се отступа од прописа § 64. одељка I става 1 ништаван је". Претрешћемо пажљиво цео овај пропис, па ћемо га доцније упоредити и са нашим правом, како је то код нас решено. Прве речи овог законског прописа одмах разликују две ствари, Прво се говори о утврђивању претпоставака права из осигурања. Што значи, да се може решавати о самом праву. Истина, не каже се, које су то претпоставке да ли су важне и како се утврђујуОвако речено даје се широка могућност овим стручњацима да закораче и у домен чисто правни, што се на сваки начин није желело. Иа другом тек месту говори овај законски пропис о утврђивању величине штете, што би по нашем мишљењу једино и требао да расправља. Као што се из предњег текста овог законског прописа види г немачки закон говори о стручњацима, те се њихово мишљење има узети као вештачко мишљење, а не може се узети, да су оии избране судије. Овако исто мисли и Вгиск у своме делу Уешсћешп§зуег{га§ стр. 306. Тек се на основу оваквог мишљења доноси пуноважно обавезна одлука. Узимајући да су ови стручњаци, ве-