Branič

„БРАНИЧ"

материјалног закона него се у ствари напада судиска оцена на главном претресу изнесених доказа, која је у оквиру §§ 273.—274. с. к. п. слободна и не може бити предмет ревизије. Узевши потом у расматрање изјављеие призиве, Касациони суд је нашао: да је призив државног тужиоца у оном делу који се односи на опг. Т. Р. као и призив овог потоњег, услед поништења пресуде Окр. суда у погледу одмеравања казне за овог оптуженог постао безпредметан; да у корист оптуженог X. Ј. поред олакшице доброг владања коју је установио првостепени суд стоји још и олакшавана околност да је дело починио у међусобној тучи и да је с обзиром на те олакшице као и с обзиром на то да отежице нема, примена § 71. бр. 4. с. к. п. умесна; да казне које је X. Ј. и опт. Г. Ј. одмерио Окр. суд одговарале су тежини дела и степену њихове крив. одговорности, —. па призив држав. тужиоца у погледу опт. X. Ј. и Г. Ј., као и иризив опт. X. Ј. као неосноване на темељу §§ 334. од. 2. и 353. с. к. п. није уважио, док је у погледу призива држ. тужиоца изјављеног на штету опт. Т. Р. као и у погледу призива овог потоњег отклонио решењем и т. д. Критички поглед на Закон о земл»ишннм књигама од 18. маја 1930. г. Закон овај сада представља у бившој Краљевини Србији и другим деловима садашње државе Југославије где још нема потпуног извршног катастра ни земљишних уреда — нови систем. Њиме се у овим крајевима уводи нови модеран систем, на место старог тапијског система заосталог још од Турака. Тај престарео систем а и непотпун до скорашњих дана владао је у Србији, а можда ће још коју годину владати, док се ови велики припремни послови не сврше. Код општииских судова водиле су се две књиге: „А" и „Б". Књига „А" — водила је списак свих грађана општине, а књига „Б" звана (буки) списак непокретних имања грађана општине. На основу тих спискова — књига — убаштињавао се на своја непокретна имања сваки грађанин, који је хтео. И један и други списак — књиге — бејаху нетачни, а нарочито „Б", јер су у њу упнсивало непокретно имање нетачно и неодређено и стручно непремерено. Код окружних првостепених судова, где су вршена убаштињења и отуђења, или задужења постојале су две књиге: интабулациони протоколи са регистром и интабулацноне књиге. У ове се само убележавало она имања непокретна, куповине и продаје некретнина, хипотеке — прибелешке — залоге — за задужења. Но и то је било само од „ока и од прилике". Окружни судови нису водили баштинске књиге — и ако се о томе говорило у § 296.—301. грађ. законика, већ се из ових досадашњих књига могло видети само то: ко је коме дужан, колико и на које је делозе некретнина стављена интабулација или прибелешка — хипотека. На основу оваквог стања и пописне општинске књиге „Б" базирао је и стари порески систем, а земља квалификована од ока. И зато није чудо, што ни огромна маса сеоског света, па ни сами варошани, нису имали на непокретна имања баштинке—тапије, а и данас огроман број људи по селима, а прилично и по варошима, да немају тапије на непокретна имања. Ни саме општине сеоске, па и варошке, београдска, цркве, манастири, самоуправна тела, па и сама држава на своје домене—непокретна имања немају баштинке. Публицнтет је био непознат, а кредит према оваквом стању никакав. Овим новим законом уводе се код среских судова „земљишни уреди, земљишне књиге свих чланова државе, — упис власништва некретнина земљишни улошци — баштински листови у место тапија, ззложна права, хипотеке и т. д. Ствара се јавност—публицитет—земљишних књига — ствара преглед некретнина појединаца, а пореском систему даје се могућност и основа да се пореза праведно и тачно разрезује на некретнине. Закон ствара преокрет и огромну важност у нашем привредном и