Branič

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА

267

Још је на пољу правне философије владао најповршнији природнонаучни емпиризам, када је Штамлер подигао науку о држави на ниво духовних наука, потпуно је изнова оријентисао и отворио јој нове видике схватања. Став Штамлера јасно се истиче већ у његовој критици историског материјализма, једно духовито, потпуно неполитичко истраживање о унутарњим противностима Марксових концепција. Још као млад доцент Лајпцишког универзитета издао је дело под насловом „Економија и право по матедијалистичко-историском схватању", које је изазвало сензацију и велику дискусију, а које је нарочито оштро напао познати немачки социолог Макс Вебер, али му ништа није нашкодио, шта више у току времена делу је све већма расла вредност. У овом свом првом правном теориском делу, које садржи основ његове правне философије, Штамлер је потпуно скренуо од социолошког начина посматрања, увео је у правно расмаграње специфично правно мишљење супротно специфично каузалном мишљењу и тако положио камен темељац за модерно нормолошку методу државне и правне науке. Држава као нарочито створени правни поредак у „Теорији правних наука" указује се у светлости Штамлерове створене методе не као производ права, него као суштина самога права. Наука о држави постаје наука о праву, философија о држави правна философија. У делу „Наука о истинском праву", у коме је испољио свој став према проблему правичности, Штамлерово „истинско" право није ништа друго до „правично" право, „апсолутно мерило за позитивно право", његов праузор и углед, по коме има да се оријентише државна законодавна политика. Професор Штамлер, који је био један од најсвестраније образованих правних учитеља предратне Немачке, дао је највећи број својих одличних дела као нрофесор у Халу, где је најдуже на Правном факултету предавао Римско право, Грађанско право и Правну философију. Тада је написао: „Науку о истинском праву", која је постала основна тема његовог живота, „Суштину права и празне науке" и др. Овај неуморни немачки научник основао је тада и „Часопис за правну философију", у коме је и сам објавио многобројне чланке. Од 1916 до 1921 год. Штамлер је био професор Берлинског универзитета, где је био веома цењен не само као истакнути мислилац већ и као сјајан приказивач материје, коју је предавао. Из овог и доцнијег периода спомињемо од његових многобројних публикација следећа дела: „Уџбеник правне философије", „Судија" и „Правно-философске основе". Али круну његовог живота претставља дело „Немачки правни живот", у коме је одлични научник изложио дефинитивно своја истраживања и схватања у правној науци, сјајне резултате свога плодоносног живота. Професор др. Рудолф Штамлер умро је топло ожаљен, као оснивач модерне правне философије, од свих правних кругова не само у његовој отаџбини већ и далеко ван њених граница. Милорад Антоновић, адвокат.

САДРЖАЈ ПРАВНИЖ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. Архив за правне и друштвене науке. Орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 5. књ. XXXVI, за мај 1938. год.: Чланци: Габриел Марти: Изједначење судске праксе путем врховног суда у упоредном праву; Др. Метод Доленц: Неколико примедаба у текстацији Законика о суд. крив. поступку; Др. Милан Владисављевић: Покушај класификациј и држава; Др. Борислав Т. Благојевић: Савремене тендеције приватнога права. — Правна политика од Ђорђа С. Мијића. Страни правни живот од Љубомира Мирковића. — Економско-финансиска хроника од Др. Тихомира Ж. Марковића. — Административна хроника од Милоша Прокопијевића. — Судска хроника од: Др. Драг. Аранђеловића, Др. Данила Данића, Јована Смиљанића, Драгомира Герасимовића, Петра Вучковића, Митра Томанића и Леона Амара. — Књижевни преглед и т. д. Југословенски економист. Главни уредник Др. Душан М. Пантић. Садржај бр. 5. Год. 111. за мај 1938. год.: Владимир Розенберг: Инострано предузеће по новом трговачком законику; Др. Голуб Љ. Марковић: