Branič

286

„Б Р А Н И Ч"

у погледу с в и х пресуда среског суда о делима за која се гони IIо службеној дужности. Безусловно право призива захтева безусловно саопштење пресуде државном тужиоцу. Иначе би била празна реч зак. норма о праву призива државног тужиоца. Закон не би био до краја логичан, ако би, установљавајући право призива, ускратио саопштење пресуде на коју се то право призива односи. У систему закона не сме бити нелогичности. Ако се догоди вербална недоследност, мора се тумачењем отклонити тако, да се тиме афирмира логички смисао закона. Пошто државни тужилац има безусловно и неограничено право призива у погледу с в и х пресуда срескога суда, које се тичу дела, за која се гони по службеној, дужности, логички следује, да се све такве пресуде морају саопштити државном тужиоцу. Тако се мора посматрати питање саопштења са гледишта институције правног лека. Како се питање саопштења пресуде односи прима питању правоснажности и извршности пресуде? Услови правоснажности и извршности пресуде нормирани су у §-у 412. кп.; пресуда је правоснажна ако се не може нападати правним леком. Све док за некога субјекта у поступку постоји могућност употребе правног лека пресуда није правоснажна и извршна. Видели смо, да је државни тужилац безусловно и неограничено овлашћен на призив у погледу пресуда о делима за која се гони по службеној дужности. Општи рок за призив је три дана а рачуна се од дана саопштења пресуде објављивањем или достављањем. (§ 394. кп.). Ако државни тужилац није присуствовао претресу, па му пресуда није саопштена објављивањем, ако он није ни захтевао да му се та пресуда достави па му није саопштена ни достављањем а. он ипак, у неодређеном времну после објављења пресуде, уложи призив, како ће Окружни суд решити о том призиву? Да ли ће га одбацити као недопуштен или ће решавати о његовој садржини? На то гштање даје нам одговор § 398. кп. Према овом пропису призив се сматра као недопуштен: а) ако га је изјавило лице које није за то овлашћено уопште или бар не у оном смеру како га је изјавило; б) ако је призив изјављен касно и в) ако се овлашћено лице одрекло призива или је одустало од призива. Остали услови из § 398. немају значај за ову нашу расправу. Решавајући, дакле о призиву државног тужиоца, коме дотична пресуда није никако саопштена, Окружни суд има да установи, да ли постоји неки од услова нзбројаних под а)—б). Видели смо, да је државни тужилац овлашћен на призив и то безусловно и неограничено — независно од тога, да ли је он присуствовао претресу и да ли је захтевао, да му се пресуда достави. Дакле, Окружни суд не може одбацити призив са мотивацијом, да државни тужилац није овлашћен на призив. Може се догодити да државни тужилац није овлашћен на призив у оном смеру у ком га је уложио, али и то не зависи од чињенице: да ли је и како је пресуда саопштена државном тужиоцу, према томе, та варијанта и нема значаја за питање постављено у почетку овога чланка. Рок за призив тече од дана објављења или дана достављања пресуде. Ако пресуда није ни објављена ни достављена државном тужи-