Branič
ОСНОВИ ИЗВРШНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА
293
§ 2. Појам извршног кривичног права и Науке извршног кривичног права. Догматика Кривичног права, тј. изучавање кривично-правних установа не које с у (које постоје) већ које т р е б а да буду (сЗе 1е&е ГегепсЈа), сачињава изучавање правних института са гледишта теоријског на бази систематизаторској. Међутим није довољно познавати само догматику једне научне дисциплине, која сачињава апстрактне формулације појединих научних поставака, које треба да буду, већ је исто тако потребно у једној научној дисциплини обратити пажњу и на њену практичну страну, тј. на институте који постоје, дакле на институте који су санкционисани путем позитивног законодавства. Тако се је дошло до изучавања појединих научних поставака у њиховој практичној примени. Како је Кривично право, као и кривично законодавство, једна практична наука, то се је дошло на идеју да се поједини институти овога издвоје и засебно изучавају у њиховој практичној примени. Са овога разлога стало се је на гледиште да се један део Кривичног права издвоји као засебна научна дисциплина, с обзиром да се могу институти тога дела засебно изучавати, а то је питање извршења кривичних санкција, чије изучавање не спада ни у чисту науку Кривичног права (материјалног), пошто су објекти изучавања ове: кривично дело, кривац и кривичне санкције у опште, нити пак у Науку кривичног поступка, пошто ова има за циљ утврђивања постојања кривичног дела и кривца. Кривично право и Наука кривичног права имају, према опште усвојеном гледишту, за објекте изучавања: кривично дело, кривца и кривичне санкције. Нас овде интересује питање кривичних санкција у погледу њиховог извршења. Како кривичне санкције сачињавају доста велики део материје изучавања Кривичног права, и како код извршења ових постоје више начина, то се је јавила потреба за изучавање ових и то: са гледишта њихових појамних сличности као и њихових диференцирања. Догматичкоапстрактни део изучавања ових института спадао би и даље у домен Науке кривичног права, док сама примена кривичних санкција имала би да се издвоји у засебну научну дисциплину, као помоћну науку Науке кривичног права. Изучавање извршења кривичних санкција имало би да сачињава једну врсту т е х н и к е код примене ових санкција и на тај начин би се изналазили методи у примени кривичних санкција, а све у циљу да се у пракси остваре основни циљеви поменутих санкција. Пошто извршење кривичних санкција има своје методе, затим објекте изучавања, то се с правом може говорити о извршењу кривичних санкција као о једној засебној дисциплини Науке кривичног права у ширем смислу, а којаби као што смо већ споменули сачињавала науку помоћну Науци кривичног права. Ми ћемо на овом месту покушати да дамо појам Науке извршног кривичног права, као засебне кривично-правне дисциплине, одређујући њене објекте изучавања и у исто време одређујући јој положај у систему кривичних наука. Ова наука треба да има своја два дела: општи, где би
8 ) Живановић: Основи Кривичног Права, Општи Део 1935-1937.