Branič

ПОТРЕБА РЕФОРМЕ ИНСТИТУТА итд.

303

рпоп) јер оба регулишу исту материју, као и да је специјалан закон (1ех бреааНз) у односу на ВКП. (§ 174.). Најзад као важан аргуменат наводи се и чл. 129. Закона о адвокатима који прописује да од дана објаве овог закона у Службеним новинама (19. марта 1929. год.) престају важити други законски прописи о адвокатима и из специјалних закона који се односе на њих и њихове приправнике. На основу ових разлога тражила је Београдска адвокатска комора од Министарства војске и морнарице да дозволи приступ у војне судове и адвокатима као браниоцима, али је поменуто Министарство стало на супротно гледиште. (Објашњење г. Министра војске и морнарице С. бр. 8589 од 10. јула 1930. год.). Мислимо да питање није чисто и да није неосновано тврдити ни једно ни друго, јер док се прво мишљење углавном заснива на правном принципу: (1ех роз1:епог с1его§а! 1е §1 рпоп) друго се држи начела (1ех зреааИб с1его§а1; 1е§1 ^епегаН). Без обзира на изложена гледишта сматрамо ипак да је § 174. ВКП. специјална норма према чл. 20. Закона о адвокатима, јер док овај члан уопште прописује да су адвокати овлашћени да заступају странке пред свима судовима у држави дотле § 174. ВКП. специјално прописује да пред војним судовима могу бити браниоци само официри а не дакле и адвокати. Иако је Закон о адвокатима каснији ипак примена чл. 20. као генералне норме не може дерогирати § 174. ВКП. тј. у овом случају има се дати првенство принципу да специјални закон важи месго општег. Наводи се да поред категоричког прописа чл. 20. Закона о адвокатима није било потребно да се изричито ставља ван снаге чл. 174. ВКП., али ипак правило је да Закон у прелазним наређењима додирује и ова питања па је то учинио и Закон о адвокатима у чл. 129. Прописујући у овом члану да даном обнародовања Закона о адвокатима у Службеним новинама престају важити сви други законски прописи који се односе на адвокате и њихове приправнике, очигледно је да није ни мислио на укидање § 174. ВКП., који се уопште не односи на адвокате, те на основу тога и његова примена није доведена у питање. У ВКП. принцип браниошгва није доследно спроведен, јер браниоца нема у претходном кривичном поступку, тј. стадиуму који претходи саопштењу оптужнице војног државног тужиоца. По § 173. ВКП. као и по његовом изворнику — Срп. КП. (§§ 10. и 185.) оптуженик се може послужити браниоцем од тренутка саопштења тужбе војном државном тужиоцу. Свеједно је притом да ли је у питању обавезна или факултативна формална одбрана. Али док се пракса грађанских кривичних судова наслањала на члан 154. Устава од 1888. год. и чл. 153. Устава од 1903. год., по којима је и у претходном поступку могло у извесним границама бити факултативне формалне одбране, па се ова пракса продужила и по укидању ових устава, а за време важења Устава од 1921. год., који се није бавио установом формалне одбране, дотле у поступку војних судова није било нити сада има браниоца и у претходном поступку (претходна и редовна кривична истрага, као стадиум стављања под суд), мада је за ово било правне мо-