Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

325

пају место адвоката или државног правобраниоца, — улажу приговоре и траже издавање формалног закључка због неуредног заступања парничне странке и да, уколико суд не усвоји приговоре, улажу правне лекове због повреде §§-а 102., 128., 139., 175. и 565. грпп. до највише инстанције. У вези са овим Коморе имале би убудуће да достављају Савезу све решене случајеве који се односе на ово питање, како би се створила могућност за доношење одлуке пуне седнице Кас. суда у смислу већ цитираног закључка Касационог суда у Београду Рев. бр. 1082/36. (§ 573. Закона о уређењу редовних судова у вези са чл. 46. Уводног закона за грпп. 2) да се приликом измене Закона о судском поступку у грађанским парницама од 13. јула 1929. захтева да се избаци тачка 2. чл. 8. Уводног закона за грпп., и то како у погледу заступања странака, тако и у погледу доставе. II. Заштита привилегованих тела и установа представља изузетну привилегију у приватно-правним односима. Кад су и по Уставу и по законима права свих уговорача у приватно-правним односима једнака, онда сличне заштите и привилегије изражене у §-у 20. Закона о извршењу и обезбеђењу у вези Уредбе Министарства правде бр. 114 320/37. нису оправдане јер се њима угрожавају имовинска права равноправних уговорача икредит самих заштићених лица. Ако та неоправдана заштита мора већ да постоји онда да би јединствени закон који једнако важи за целу државу на свим подручјима њезиним био једнако примењен иправилно тумачен потребно је: § 20. Закона о извршењу и обезбеђењу допунити и заштићене имовинске објекте тачно определити како је то учињено у §-у 29. Закона о државном правобраниоштву. У свакоме случају, да би тежиште у извршном поступку према држави, самоуправним телима, јавним и опште корисним установама било опет пренесено на суд, потребно је: Изменити Уредбу бр. 11432/37. Министарства правде, која је у противности са Законом, а прописати, да судови од управних власти у случају сумње, могу тражити извештај о заштићеним објектима, али своје одлуке имају доносити искључиво по закону и свом слободном уверењу, а не по уверењу управних власти, које је наведена Уредба противно и Уставу и закону уздигла изнад правосуђа. III. Предлог Закона о иступима противан је основним појмовима науке о кривичном праву и основним постулатима нашег кривичног законодавства, па је зато у интересу добре законитости и грађанске сигурности да се овај предлог одбије и приступи стручној изради новог пројекта. IV. Да би Адвокатске Коморе могле успешно провађати циљеве, које им намењује Закон и старање за сталеж, препоручује се да врше строгу селекцију у сталежу што савеснијим испитивањем постојања услова, за упис у Именик адвоката код оних, који такав упис траже, и примењивањем најстрожијих дисцплинских мера према онима, који се тешко и без наде у поправак огреше о сталешке дужности и интересе. V. Одговарање адвоката на питања колега јесте дужност не само учтивости, него и сталешка, па зато неодговарање обзиром на § 50. 3. о а. причињава дисциплинску кривицу. VI. Савез Адвокатских Комора Краљевине Југославије има настојати да се путем поштанског правилника уведе у живот § 195. грпп. у поштанском саобраћају и на тај начин да се ослободе писма заступника сиромашних странака од поштарине. VII. Препушта се Пословном одбору Савеза Адв. Комора, када ће и у којој стилизацији тражити измену §-а 120. Закона о адвокатима.