Branič

ОДНОС ИЗхЧЕЂУ СУГСКЕ И УПРАВНЕ ВЛАСТИ и т. д.

275

нашега сталежа учине за нас што им је дужност. Но увјет за успјех у потоњему настојању јест успјешно напредовање у раду прве врсте. Свему овоме што сам рекао моћи ће се приговорити да је теоретизирање само онда, ако су ријечи уопће теоретизирање. Но без обзира на то да рад може састојати и у ријечима, неоспорно је ипак да се сваки рад мора развијати према извјесним мислима а да се мисли изразују ријечима. Дакле најприје мисли па ријечи и онда рад. Мисли и ријечи су за скупштину и то је једини могући рад скупштине, док је сваки други рад за вријеме послије скупштине.

Др. Радоје Вутевић, адвокат — Београд. Однос између сутске ж® управне власти у жззЈаржжжжзоЈм поступку. Реферат на Скуаштини Савеза Ацвокатскпх Комора од 29. маја 1938. у Дубровнику По новом Закону о извршењу и обезбеђењу, у извршном поступку судови дају дозволе и спроводе извршења, непосредно или помоћу извршних органа, који стоје под њиховим надзором. По том истом закону управне власти као водећи фактор потпуно су искључене из извршног поступка уз две обвезе: да извршним судским органима укажу сваку затражену помоћ, при извршењу свих судских одлука, и да судовима дају тражене изјаве у свим извршењима и обезбеђењима према држави, самоуправним телима и привилегисаним установама.Док је прва обвеза остала недирнута, друга је обвеза путем уредбе 2 ) накнадно претворена у право. По § 20 Закона о извршењу и обезбеђењу, имовински објекти самоуправних тела, и јавних опште корисних установа изузети су од извршења, ако се њиховим одузимањем угрожавају непосредни јавни интереси. Према овом истом законском пропису, а такође и према уредби Министарства правде бр. 114320/37. имовинске објекте који су у извршном поступку изузети одређују управне власти. Али док по закону изјаве по том питању, управне власти дају само на захтев суда, по уредби како су је наши судови схватили, ниједна одлука у извршном поступку, према држави, самоуправним телима и привилегисаним установама не може се донети, пре него управна власт даде своју изјаву о природи предмета, на којему се тражи извршење или обезбеђење. Док је закон суду признавао право, да изјаву управне власти тражи само онда кад постоји сумња о природи извршног предмета, 3 ) уредба судове наморава да то чине увек, па и онда кад

Ј ) Прву обвезу садржи § 31., а другу § 20. Закона. 2 ) Уредба Бр. 114320/37. публикована је у Сл. новинама од 28. децембра 1937. 3 ) У § 20. Закона каже се „да суд може да тражи изјаву управне власти, коју је ова дужна дати на сваки захтев суда".