Branič

340

„БР АНИЧ"

од уговорне накнаде штете. У томе законодавац није остао доследан ни логичан. У чл. 1226 говори о казненој клаузули у диљу да осигура извршење уговора. Да је законодавац остао само на овом пропису било би сасвим нормално: да се уговорном накнадом штете један од сауговорача обезбеђује од евентуално наступеле штете због неизвршења уговора, а да се казненом клаузулом осигурава извршење уговора а поред које би сауговорач имао право тражити и накнаду штете ако би до исте дошло. Али законодавац је чланом 1229 сасвим изменио смисао члана 1226, кад каже да је уговорна казеа накнада штете, која се према томе ниуколико не разликује од уговорне накнаде штете предвиђене у чл. 1152. Законодавац у чл. 1231 даје могућности судији, да казну измени ако је облигација делимично извршена. У одељку О конвенционалној казни ништа не говори о томе, да ли се конвенционална казна може смањити ако је прекомерна као и да ли се иста може повећати ако је мања од стварно претрпљене штете. С обзиром на наведене прописе и објашњење, необјашњиво је, зашто је законодавац у одељку VI поново говорио о уговорној накнади штете и истој дао име конвенционална казна кад то у ствари није казна, већ накнада штете, како и сам каже у члану 1229. Самим тим, што је законодавац рекао, да је конвенционална казна накнада штете, не може се поред конвенционалне казне тражити и накнада стварно претрпљене штете. Код конвенционалне казне законодавац чак не даје право веровнику да тражи главно и казну, изузев случаја ако је ова уговорена за просто задоцњење. Код уговорне накнаде штете из члана 1152, уговорена накнада штете се не може смањити ни повећати, док код конвенционалне казне, која је исто тако накнада штете, судији се даје могућност да казну измени кад је главна облигација делимично извршена. Логично је, ако је то само због тога, што је веровник у неколико већ добио користи од закљученог уговора, то је право да се уговорна казна у толико и смањи. И из овог излази, да је конвенционална казна накнада штете, па је необјашњиво, зашто се о истој материји говори у два различита одељка и зашто је ова накнада штете добила име „конвенционална казна." Аустриски грађански законик Аустриски грађански законик говори о конвенционалној казни у глави XVII где се говори о уговорима у опште и у глави XXX где се говори о праву на накнаду штете. У глави XVII § 912 грађанског законика стоји: „Поверилац је по каткад овлашћен тражити од свог дужника осим главног дуга и сооредна потраживања. Оно се састоји или у накнади проузроковане штете, или онога чега је уговорач лишен, најзад у суми коју је за себе Једна страна за овај случај уговорила." Анализирајући овај законски пропис видимо, да се поред осталих споредних потраживања спомиње: накнада проувроковане штете и сума, коју је за себе једна страна за овај