Branič

ПРИКАЗИ

395

Томислав Хан: Таблице по Закону о судским таксама. Загреб, 1938. Штампа „Типографије" Д. Д. (Латиницом). Као практичан правник, примењујући Закон о судским таксама, приређивач ове таблице г. Томислав Хан судија, уочио је, да судијама и адвокатима треба у виду таблица по свима тарифним бројевима израчунати износе које имају да плате, јер иначе, за сваки појединачни случај, ово рачунање односи доста времена а може бити и погрешно. Преко зналачки састављеног регистра, у коме су побројане све материје на које се Закон о судским таксама односи, лако је са овим Таблицама руковати, јер се увек читалац упућује на односни тарифни број и стубац таблице. Зато верујемо да ће ове таблице бити добро примљене од правних практичара адвоката и судија, јер су њима и упућене. Др. Никола С. Стјепановић: Општа теорија о Главној контрол и Краљевине Југославије, с нарочитим обзиром на теорију поделе државних функција и принцип поделе власти. — Друго издање са додатком. — Београд, 1938. Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д. Стр. 180. У другом издању са додатком излази горње дело универзитетског доцента у Суботици г. Др. Николе С. Стјепановића, које је као докторска дисертација одбрањено на Београдском правном факултету. Прво издање приредио је сам писац, а друго г. Геца Кон, који је оценио значај овог дела јединственог у својој врсти у нашој правној књижевности. Тако ова књига може доћи до руку сваког правника који жели да се упозна са Главном Контролом као врло важном институцијом своје врсте, на жалост мало познатом у ширим правничким круговима. Г. Др. Стјепановић није непознат нашим читаоцима. У Браничу смо објавили неколико његових запажених радова о Главној контроли, који су му послужили као материјал за израду ове докторске дисертације. Тада су наши читаоци могли да цене пишчеву стручност, па према тим радовима могу да преставе његово систематско дело о Главној контроли. Две одвојене партије карактеришу ово дело: прва, највећа и најглавнија посвећена је атрибуцијама Главне контроле и односу њеном према теорији поделе државних функција и поделе власти, а друга интересантнија за нас практичне правнике у додатку описује ближи рад Главне контроле с погледом на праксу. Да се задржимо само на неколиким опажањима у вези пишчевих излагања у глави IV посвећених Главној контроли посматраној као целини. У погледу начела поделе власти, ми не прихватамо учење о подели функција, већ сматрамо, да код нас постоји подела државне власти на законодавну, управну и судску. Ослонац за ово схватање налази се у нашем •Уставу и у природи самих власти. Што то код нас није доследно спроведено, није ни пишчева ни наша кривица. Али морамо тежити да се власти код нас организују на начелу поделе власти а не на начелу поделе функција. Те власти, замишљене као одвојене и независне, тек би имале тако да координирају своју власт како би тежиле једном општем циљу: бољој државној управи и бољој заштити појединца. Главна контрола, услед недоследно спроведеног начела поделе власти, највише је од тога трпела. Она, као највиша рачунска институција, фактички би морала бити слободна и независна у своме раду. То се постизава независношћу чланова Главне контроле од управне и законодавне власти на тај начин што ни једна неће имати превагу у погледу њиховог именовања и што ни једна од њих неће имати никаквог утицаја на рад Главне контроле. Да ли је то тако, писац нам је дао и сувише убедљив одговор. И ми са писцем налазимо, да у систему поделе власти, с погледом на атрибуције које Главна контрола има, треба Главну контролу поставити у ред органа законодавне, а никако извршне власти. Њено би право место заиста било уз законодавну власт, али, да би јој ово место обезбедили и нарочито, да би јој обезбедили потпуну независност, морамо тежити, да се донесе један модеран закон о Главној контроли, којим ће се загарантовати непокретност и слободан избор претседника и његових чланова а из реда стручних лица, првенствено виших чиновника Главне контроле. То је закључак који се намеће сваком објективном читаоцу после прочитања горње књиге г. Др. Стјепановића.