Branič

БРАНИЧ

Год. XXVI Београд, Децембар 1938. Бр. 12.

3. Р. адвокат — Београд. Један случа! из свакидашње праксе У једном спору, који се води пред грађанским судом заступао је адвокат тужену страну. Он ју је уверавао, да се тужба може сматрати неоснованом, а странка му је издала пуномоћије, да ју заступа до краја спора. О хонорару није било говора, јер адвокат није на име хонорара у први мах ништа ни тражио. Ипак је по окончању спора у првом степену суд донео пресуду, којом је тужба усвојена, а тужени осуђен по захтеву тужбе. Кад је адвокат примио пресуду, известио је о том своју странку, објаснивши јој, да је против очекивања примио неповољну пресуду, али јој саветује, да изјави правни лек. Странка је од адвоката тражила, да преда призив вишем суду, а ово у толико пре, што су и адвокат и странка сматрали, да је првостепена пресуда очигледно погрешна и неправилна. Међутим сада је адвокат поставио питање хонорара и тражио је, да му странка плати досадањи рад, и готове издатке, као и готове издатке за правни лек. Странка је то одбила, тврдећи, да је адвокат приликом преузимања парнице саветовао, да се спор треба водити, јер је тужба неоснована, па како је странка парницу водила по савету адвоката, то је очекивала, да ће трошкови пасти на противну страну, а ово утолико пре, што адвокат тада о трошковима није ништа говорио. Адвокат је објаснио странци, да трошкове претходно мора свака странка да сноси, и да се тек по окончању спора, на основу извршне пресуде може знати, ко ће сносити трошкове и у којем износу. Но како странка није хтела да плати трошкове, па ни таксе за правни лек, а упорно је тражила, да адвокат ипак правни лек преда, јер да му је то дужност, нашао се је адвокат у дилеми, шта треба у том случају да ради? Како је рок за правни лек износио непуних 15 дана, а странка није била споразумна, да се повинује првостепеној пресуди, то је требало правни лек предати. Па како се је спор водио пред зборним судом, где је заступање путем адвоката обавезно, то је странка и без обзира на правни лек морала имати адвоката. За изјаву правнога лека у сваком случају треба адвокат. По овоме је адвокат истина могао да откаже странци пуномоћије, али ју је ипзк морао заступати још за месец дана, а по сили §-а 139. грпп. став други, који гласи: „После отказа пуномоћија пуномоћник је дужан и овлашћен још за месец дана да ради за властодавца само у толико, у колико је потребно да од њега уклони какву правну штету". Не може бити сумње, да би неизјављивање призива била