Branič

104

„Б Р А Н И Ч*

су неопходни за правилно разумевање инвалидског законодавства а који су: Закон о одликованима орденом Карађорђеве звезде са мачевима и Правилник за извршење овога закона, Закон о добровољцима, Уредба о издавању државних обвезница ратним добровољцима у место аграрне земље, Правилник б исплати инвалидских принадлежности, Прописи о руским ратним инвалидима, Закон о државном надзору над ра ом инвалидских друштава, Упуство за процену привредне неспособности ратних инвалида, Означење седишта инвалидских судова и инвалидских комисија и установа за лечење и смештај ратних жртава са Таблицама израчунатих принадлежности инвалида и Регистром. Зборник садржи напомене о важнијим одредбама ранијих инвалидских закона у погледу рокова за пријаве, затим у погледу поновног суђења и ревизије инвалидских потпора у 1923. год., којима се јасно и прегледно означавају права и дужности инвалида по овим важним питањима. Главни део Зборника посвеђен је Уредби о ратним инвалидима и осталим жртвама рата од 1. децембра 1938. год. која је обнародована у Службеним новинама бр. 278. од 3. децембра 1938. год., када је ступила на снагу. Текст Уредбе врло је прегледно изложен а сваки пропис садржи детаљан коментар уз упоредна излагања с погледом на раније инвалидско законодавство. Кроз Коментар добија се претстава о еполуцији овога важног законодавства, на коме је г. Хофмановић много сарађивао. Такође нејасни текстови објашњени су стручно уз упућивање на одговарајуће прописе. Приређивач Зборника г. Хофмановић уложио је све своје чиновничко и правничко искуство, па се може сматрати његов Зборник као потпуно успео, јер је путем приказивања односних одредаба Уредба постала прис.тупачна баш оним најширим народним слојевима који су најтеже погођени а најмање заштићени инвалидским прописима. Зато горњи Зборник нарочито препоручујемо адвокатима и судијама и свима онима које ова питања интересују. Др. Видан о. Благојевик, адв.

НЕКРОЛОЗИ Коста Л. Тимотијевић После дуже болести 1. фебруара 1939. год. преминуо је дугогодишњи београдски адвокат, Министар правде, народни посланик и сенатор Коста Л. Тимотијевић. И ако тешко болестан, пок. Коста није био изгубио познату своју ведрину и интересовање за правне и политичке ствари, тако да је само смрт могла да га олзоји од та два његова животна стремљења: адвокатуре и политике Рођен 21. маја 1870. год. у Грошници, срез гружански, стари округ крагујевачки, пок. Коста основну школу свршио је у Грошници, гимназију у Крагујевцу, правни факултет у Београду, па је по свршеном школовању 1895. год. постао судски писар, да 28. октобра 1898. год. пређе 5' адвокатуру у Смедереву. Ту је почео свој први адвокатски посао у коме је се исгакао солидним познавањем закона и иародног жизота и савесним заступањем па је убрзо изашао у прве редове међу адвокатима. Одмах иза тога, по навршеним годинама, бива биран од смедеревског округа за народног посланика и то на првим парламентарним изборима по завођењу парламентарног режима у Србији 8. септембра 1903. год. па све до 6. јануара 1929. I од. непрекидно овај округ заступа у народним скупштинама Краљевине Србије и Краљевине Југославије. исто време бави се активно адвокатуром. Пок. Коста био је у два маха Министар правде и једанпут Министар унутрашњих дела. Као Министар правде извршио је неколико значајних законодавних реформи. Он је пре рата предложио и спровео укидање усмених тестамената а такође предложио је и спровео Закон о преиошењу извршне и иследне власти са полиције на судове, установљавајући градске односно среске судове. На своме послу као адвокат. и политичар био је ретко савестан. По скромности одавао је расног Шумадинца, па је чекао да његове ванредне