Branič

СТАЛЕШКО ПРАВОСУЂЕ

549

По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду!, такође, сложио се са правним разлагањима првог и другог суда, па је пресуду Окружног суда потврдио: „Правилно је призивни суд по § 576/П грпп. одбио извиђање доказа — уверења о статусу тужениковом, поднетог у призивном поступку, као новим доказом. Неосновано је тврђење ревизије да су Уредба о заштити земљорадника и Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова установе јавноправног карактера, и да је стога суд, по службеној дужности, позван да води рзчуна о статусу странке која истиче да је земљорадник, као што је то случај са одредбом § 471 Грађанског поступка, јер судови на то ни једним законским прописом нису овлашћени, услед чега суд није ни био дужан да по службеној дужности утврђује статус туженика, тим пре што питање статуса туженика може истицати и приликом извршења пресуде, што је за оцену и решење овог питања по поменутој Уредби надлежан Срески суд у ванпарничном поступку сходно члану 54 поменуте Уредбе". Правда, од 28. августа 1939. год.

СТАЛЕШКО ОРАВОСУЂЕ Амнестија, односно помиловање, дати за кривична дела, немају никаквог дејства на дисциплинске кривице. За кондемнаторну пресуду кривичног суда, у колико се ради о постојању самог кривичног дела и о његовој правној ознаци, везан је дисциплински суд. Одбор Коморе, по истеку рока у § 57 3. а., може — али не мора — да поновно упише у именик адвоката, који је био брисан на основу дисциплинске пресуде. (Пресуда Адвокатског дисциплинског већа Стола седморице, одељење Б, као призивног суда у Загребу 22/6 1939 Дс 9/39-9, којом је одобрена пресуда Дисциплинског Већа Адвокатске коморе у Сплиту од 14/4 1939 Дис. 4/39-23). Др. И. И. поднео је Одбору Адвокатске коморе у Сплиту молбу за упис у именик адвоката. Одбор Коморе, држећи да има околности због којих ваља у смислу §§ 7 и 4 сл. д) 3. а. испитати, да ли је молилац достојан поверења, послао је списе своме дисциплинском већу на поступак по § 7 3. а. Дисциплинско је веће након проведене расправе утврдило^ да молилац није достојан поверења зато што је починио нека дела, због којих је молилац правомоћно био признат кривим од редовног кривичног суда, ма да су му те кривице амнестиране. Молиочев призив није био уважен. Та пресуда гласи: У ИМЕ ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА Адвокатско дисциплинско веће Стола седморице, Оделење Б, као призивни суд у Загребу, под претседништвом касационог судије Матковића Јосипа, те у присуству адвокатског судије Шкарице Д-ра Вјекослава, адвоката из Сплита, касационог судије Пасини Д-ра Казимира, адвокатског судије Вукотића Д-ра Божидара, адвоката из Котора, касационог судије Ивете Ива и секретара кас. суда Омчикуса Д-ра Рајка, као записничара, решавајући данас 22 јуна 1939 призив Д-ра И. И., против пресуде Дисциплинског Већа Адвокатске коморе у Сплиту од 14 априла 1939 посл. бр. Дис. 4/39-23 којом је призиватељ проглашен недостојним поверења у смислу § 4 сл. д), односно § 7 3. а., након проведене усмене расправе, саслушавши извештај известитеља касационог судије Д-ра Пасини, чувши изводе молиочева призива по његовом заступнику Д-ру П. Ј., адвокату у Загребу и противразлоге старешине Одељења Врховног државног тужиоштва М. Љ. Пресудио је: Не уважава се призив, те се одобрава првостепена пресуда. Молилац је дужан да плати трошкове призивног поступка.